Feeds:
Чланци
Коментари

КОВЕРТА

Migo koverta

А сада – сви на улице против мафиократије! Забрана ДПС-а! Нема више изговора!

 

————————————————–

 

Сад нам је јасно зашто већина клептократских патриЈота ставља руку на груди приликом интонирања химне. Не како би рука била близу срцу током патриЈотског заноса, већ како би се напипала „коверта“ у унутрашњем џепу. Јер, нема за патриЈоте ничег слађег од опипавања коверте приликом извођења химне. А тек кад дођу они стихови – „чувари смо твог поштења“, тад се коверта најјаче стисне, а патриЈотско узбуђење достигне врхунац уз унутрашњи усклик: „Ојха!“

 

Годинама смо ми из Покрета „Слобода народу“ говорили, упозоравали, молили руководства васколике опозиције – у диктаторским, клептократским, мафиократским системима као што је наш једини природан облик опозиционог дјеловања су протести и грађанска непослушност. Мигова коверта, уз стотине и хиљаде коверти које је ДПС користио током деценија страховладе, омогућавали су мафијашкој партији да на сваким изборима у самом старту има недостижну предност у односу на све друге. Упозоравали смо да је учешће на таквим изборима не само узалудно, већ и контрапродуктивно. Њиме су се куповале нове године ДПС власти и народног безнађа. Ваљда је данас то свима јасно, и ваљда ником више из опозиције неће пасти на памет да учествује на лажним Миловим изборима прије пада диктаторског режима на улици.

 

Мигов снимак, Маровићева епопеја и многе друге ствари које још нијесу објављене недвосмислено показују да је ДПС криминална организација која се мора забранити. Без те забране, коју треба да обаве ослобођене институције, нема демократизације друштва. Нити без провјере поријекла имовине свих политичара и опште лустрације. А све се то може обавити само након акција грађанске непослушности и општенародних протеста. Они малобројни сегменти институција, нарочито правосудних, који нијесу под тоталном контролом режима, могу се мотивисати и охрабрити на професионално дјеловање једино уз велико присуство народа на улици.

 

Снимак са Стијеповићем, а вјероватно и наредне сличне ствари које ће Кнежевић лансирати у јавност (надати се – и снимке са Ђукановићем) нуде разнородној опозицији идеалне ситуације, тзв. пенале, за заједничко дјеловање. Ето, извријеђали су се и испљували довољно међусобно, нека сада утврде модалитете дјеловања на протестима. ДПС јесте тренутно слаб и разједињен, велики страх влада у том амбијенту јер постоји свјесност да је крај близу, али он неће пасти док се опозиција не уједини, макар само на протестима.

Ово је тренутак када опозициона руководства морају показати одговорност.

 

————————————————–

 

Опозицијо, остави се кукумавчења амбасадорима и тужакања Миловим институцијама. Организуј протесте и позови народ на улицу!

 

————————————————–

 

Достављено ми је ново саопштење ДПС-а које преносим у цјелости:

„Заиста су огавни мучки напади и монструозне подметачине на рачун ДПС-а. Иде се толико далеко у нападима да се доводи у питање чак и легендарни институт „златне коверте“. Нека знају злонамјерни и душебрижници да је „ДПС-коверта“ у претходне три деценије сачувала државотворност и самобитност Наше Једине, а прије свега њену независност у односу на мрску Србију. „Златна коверта“ пратила нас је у свим круцијалним процесима који су се тицали нашег предузећа, тј. Државе, а поготово током пријема у славни НАТО. Знају ли злонамјерни и монструозни подметачи да је институт „златне коверте“ омогућио школовање нашој дјеци у иностранству, на најскупљим универзитетима? Шта је требало, да се наша дјеца вуцарају по домаћим факултетима, са сиротињом? Ако злонамјерни не знају, нека макар ућуте. Из свих тих разлога „златна коверта“ нам је толико и драга, а зато је и држимо при срцу приликом интонирања химне.

 

На сву ову монструозност и изопаченост у нападима недостојне политичке конкуренције, одговорићемо тако што ћемо преко независних институција отворити још неке судске процесе против њих. Ово се више не може толерисати. Напад на „златну коверту“ је напад на Државу.“

 

————————————————–

 

Саслушање Стијеповића у Специјалном државном тужилаштву (могућа верзија)

Катнић: „Г-дине Стијеповићу, шта нам можете рећи о поријеклу новца који сте примили, што се може видјети на снимку који гледамо?“
Миго: „Мене је нека моја даљња стрина из Француске послала неке паре, те сам ја река’ мом школском да ми то донесе.“
Катнић: „Како се зове та ваша стрина и у ком граду живи?“
Миго: „Чеки, чеки“ (мирише се испод пазуха, што је његов метод да се присјети нечег), „мислим да се зове Жана или тако нешто, а живи у Пари Сен Жермен.“
Катнић: „Стијеповићу, јесте ли сигурни да се тако зове стрина?“ (показује дактилографу да прецрта посљедњи одговор).
Миго: „А што ја знам, јес’ сигурно нешто са ‘Ж’, је ли тако? Понови ми како се оно зове, мене одма’ мозак одлута на сто страна кад сам у канцеларију неку…“
Катнић: „Молим?“
Миго: „Па понови ми Миливоје како се оно зове та моја стрина, река’ си ми прије 10 минута док смо пили кафу, но ја одма’ заборавим“.
Катнић: „Не компромитуј ме пред колегом Чађеновићем и дактилографом, упристоји се!“
Миго: „А што, ка’ да Чађо не зна, па заједно сте смишљали то име, а дактилограф може само да ћути, да га не би јади убили. Како оно бјеше, је ли Женевјев?“
Катнић: „Жозефин! Из Лиона! Двије простопроширене реченице не умијеш да запамтиш! Ка’ да сам Мило, па да имаш трему! Дође ми да се опашем Нобелом, какве сте аветиње сви, а и ја с вама! Но, да наставимо са саслушањем…“

 

————————————————–

 

Не треба опозициони руководиоци да савјетују Душка Кнежевића, да га бодре, критикују, да „мудрују“. Не треба опозиционари ни да га питају гдје је до сада био, зашто се тек сада оглашава, да ли је тачно да је и сам био дио коруптивног и мафиократског система. Одговори на та питања се подразумијевају, сви их одлично знамо. То је сада сувишно и контрапродуктивно; тренутно га треба пустити да обавља посао који је започео. А за сада га обавља одлично. Очигледно је да се не ради о уобичајеном режимском бизнисмену, каквом незнавеном простаку и медиокритету; Кнежевић посједује довољно знања, елоквенције и воље да обави посао који је покренуо. А имам утисак да је у тој ствари његова воља најбитнија, тј. ријешеност да се, чак и на сопствену штету, освети људима који су покушали да га униште. Као што су уништили многе друге бивше режимске главешине и финансијере и одбацили их попут опушака у процесу отимања њихове имовине. За разлику од претходних опушака, он је очигледно тврђи орах.

 

Нећу улазити у проблематику да ли има неког ко диригује поступцима Кнежевића и постоје ли неки скривени циљеви иза свега. За сада је довољно то да поступци Кнежевића наносе штету режиму, да могу довести до расцјепа у владајућој партији и уздрмати неправедан монтенегрински систем. Бивши режимски тајкун може имати улогу свједока-сарадника или покајника, а искуство у западним земљама показује да су управо такве фигуре задавале смртоносне ударце мафијашким хоботницама.

 

Елем, умјесто што савјетује и „охрабрује“ Кнежевића, цјелокупна опозиција треба да обавља посао због којег постоји, тј. посао опозиције. Кнежевић је лансирањем у јавност снимка са Стијеповићем (а сличних снимака, надајмо се, може бити још), опозицији даровао драгоцјен поклон, односно ситуацију у којој режиму она може нанијети ненадокнадиву штету. Ако је способна, искрена и некорумпирана. И из самог снимка који је бивши тајкун презентовао произилази да су избори у Црној Гори фарса, да су институције шарада, а да је поштовање слободне воље грађана илузија. У таквој ситуацији једини могући избор цјелокупне опозиције мора бити – грађанска непослушност и општенародни протести.

 

Дакле, ванинституционални отпор није једна од алтернатива, већ једино могуће рјешење у датој ситуацији. Око тог јединог рјешења опозиција се мора договорити, оно мора бити тема свих саопштења за јавност, а не никакве тужбе, одбори, амбасадори, итд. Нека једни безусловно бојкотују све институције, а нек се други безусловно обавежу на протесте до пада режима. Па ко изда, без њега се може. Ако ништа, на крају ће слободни грађани и антисистемски фактор покренути ове ствари и без учешћа званичне опозиције. То ће бити компликованији и дужи пут, али једини могући.

 

—————————————————

 

Мило први пут јавно признаје непоштене намјере

 

У овом обраћању медијима црногорског диктатора, поводом афере „ДПС коверта“, има више занимљивих момената, као што је прећутно одобравање незаконитог финансирања сопствене партије. Дакле, Ђукановић признаје да такво финансирање није транспарентно, тј. да није законито:

 

„Вјерујем да нијесам једини и да то није искуство људи који се баве само политичким партијама, да имамо више ограничења у тим прописима, више него што је пожељно. Треба отворити могућност да финансирање треба да буде транспарентније…“

 

Међутим, дио обраћања у којем Ђукановић први пут јавно признаје непоштене намјере јесте када говори о евентуалној утаји некретнине:

 

„Да сам хтио неку некретнину да утајим, као што знате, имам своју породицу и пријатеље, о томе не бих разговарао са неким ко ми није пријатељ…“

 

У покушају да се огради од пријатељства са Кнежевићем, Мило се неспретно умотава у клупко из којег је немогуће исплести се. Дакле, он не каже: „никада ми не би пало на памет да утајим неку некретнину, и да се у својству предсједника државе понашам супротно закону и Уставу“, већ оставља могућност да би некретнину могао утајити. И обавјештава јавност да би се у том случају обратио породици и пријатељима. Другим ријечима, он као предсједник државе не говори: „никада код мене не може постојати хтијење за утајом некретнине“, већ саопштава“ „да сам хтио да утајим, ја бих…“

 

Од Ђукановића нијесмо навикли на овакве јавне превиде, већ је током јавних обраћања увијек био концентрисан и прецизан. Вјероватно је овај крупан гаф посљедица нервозе коју код њега изазива афера „ДПС коверта“, као и вјероватни будући потези Д. Кнежевића.

 

————————————————–

 

Након случаја „Маровић“, безбројних режимских афера од којих је најновија „ДПС коверта“, као и јавног признања Ђукановића о незаконитим активностима своје партије, напокон постаје јасније и друштвено прихватљивије дугогодишње залагање антисистемског Покрета „Слобода народу“ за забрану ДПС-а као криминалне организације.

 

Ко ће забранити ДПС? Подразумијева се да то неће учинити институције под контролом тог истог ДПС-а. И данашње хапшење бившег вице-гувернера Централне банке, ситне режимске рибе, а избјегавање процесуирања кључних режимских људи, прије свих Ђукановића, манифестује такво стање ствари. То се зове симулација професионалне активности правосудних органа, тј. скретање пажње јавности са кључних случајева. Ослобађање заробљених институција, тј. демонтажа Система, мора отпочети искључиво са улице, општенародним протестима и грађанском непослушношћу. Међутим, разједињена и јадна опозиција, у овим кључним тренуцима за демократизацију друштва, протесте уопште и не помиње. Нарочито су несхватљиви они опозициони сегменти који су се у овим моментима активирали у „рату саопштењима“ са ДПС-ом, истовремено исказујући дивљење протестима у Румунији, Мађарској и ко зна гдје још, док тему ванинституционалне активности у Црној Гори строго цензуришу. Са таквом праксом се мора престати.

 

Покрет „Слобода народу“ још једном позива руководства опозиције да покажу минимум одговорности према онима који су их гласали, као и према цјелокупном опозиционом амбијенту. Неопходно је, што је прије могуће, организовати заједнички састанак свих опозиционих ентитета, чија ће једина тема бити организација општенародних протеста, акција ненасилног отпора на улици и грађанске непослушности.

 

————————————————–

 

Хуманитарна иницијатива: СМС порукама купити кућу за предшједника

 

И ја сам, вели, заслужио да једног дана имам кућу. Сиротан, мученик, али и један велики добрица. Најгори је за себе: током вишедеценијске политичке каријере, обиљежене успјесима, искључиво је радио у интересу других, незаштићених грађана. Али, чему служе толики политички успјеси, питам се ја, ако ова морална громада није успјела ни кућицу да купи, ако нема никакву имовину нити рачуна у банкама? По сопственом признању, подразумијева се. Неко би примијетио да монтенегрински доброчинитељ жели да буде конкуренција легендарном уругвајском предсједнику Мухики. Браћа по сиромаштву: Хосе Мухика и монтенегрински добрица – како то племенито звучи!

 

Истина, амерички магазин Форбс је процијенио богатство породице монтенегринског добрице на 167 милиона долара. Срам вас било, злонамјерници једни амерички, који засигурно радите у интересу Русије која поткопава темеље младе монтенегринске демокрације! Не вјерујем да је тако, перфидни форбсовци, измишљате – ви руски шпијуни великосрпске провенијенције! Откуд толики милиони добрици, који је најгори за себе, и који још себи ни кућицу није купио? Стога предлажем Телекому да отвори хуманитарну линију преко које бисмо смс-овима уплаћивали новац на рачун монтенегринског добрице, како би овај балкански Мухика коначно себи купио кућицу!

 

————————————————–

 

Да је Мило након сваке изговорене лажи пролазио као Пинокио, дужина носа би му већ досегла Владивосток.

 

————————————————–

 

Морам да признам да ми постаје све интересантније да читам саопштења ДПС-а. Штавише, читајући најновија саопштења обузме ме осјећање слатког задовољства, јер је примјетно да они који их пишу, попут господара им, пролазе стања интензивног презнојавања и стреса. Нешто тамо дрхти, иза тих саопштења, нема никакве сумње. Таква стања су посљедица сазнања да би крај могао бити близу.

 

Најновије обраћање јавности потписује момче које је у друштву препознато као најбољи имитатор господина диктатора. Он не само да се потрудио физички да личи на свој објекат обожавања, као и да копира господаров тоналитет, гестикулацију, реторику, већ је до детаља ископирао и све лапсусе и омашке господина диктатора. И док пише ово саопштење он дрхти и презнаја се, наравно.

 

Што се тиче овог обраћања јавности, фасцинира да се момче-имитатор нити једном ријечју не бави суштином афере. Он, заправо, Кнежевићеве оптужбе не негира нити их третира. Умјесто тога, момче-имитатор са нескривеном дозом очаја уочава да опозиција и дио медија подржавају Кнежевића у његовом процесу огољавања режима. Па се пита: „који је то интерес“ да опозиција и дио медија подржавају Кнежевића и зашто „жмуре“ на његова наводна кривична дјела. У овом дијелу саопштења момче-имитатор ме неодољиво подсјећа на књижевног јунака Рипа Ван Винкла, који се након двадесет година спавања пробудио и затекао потпуно нов свијет. Па је пун питања и знатижеље о стварима које су свима очигледне. Тако се и момче-имитатор пита: „који је то интерес“? Момчићу, да ли си ти икад чуо за више циљеве? Да ли си икад чуо за улогу свједока-сарадника или покајника? Да ли знаш да су управо те фигуре у неким западним земљама биле најзаслужније за раскринкавање и процесуирање коруптивних хоботница? Проучи мало те ствари, па ће ти бити јасније, питалице.

 

Иначе, многима је промакло да је диктатор јуче, вјероватно под утицајем стреса, јавно признао кривицу, тј. оно за шта га Кнежевић терети. Јасно је да га за то признање кривице институције које контролише неће процесуирати. Зато ћу поновити: у оваквој ситуацији улица је једини могући избор за разрешење друштвене кризе.

 

————————————————–

 

Ево још згодног материјала за коментарисање и анализирање, из посљедње изјаве предсједника Црне Горе (рекао бих да се стање презнојавања субјекта погоршава):

 

„За наводни дуг од 16.741,24€, (од чега 4.592,08€ редовне и затезне камате) сазнао сам први пут јуче… С обзиром да за дуг нијесам знао, нити сам о њему од банке икада обавјештаван, самим тим нијесам никоме могао ни дати одобрење да га у моје име измири…“

 

Овај дио изјаве Ђукановића нуди двије могућности тумачења:

 

1) Предсједник не говори истину, тј. за дуг је знао, али се правио да не зна након договора са Кнежевићем да му он исплаћује трошкове са кредитних картица Мастер и Виза Голд (као што тврди Кнежевић).

2) Предсједник заиста не зна за дуг од скоро 17.000 евра, што само по себи довољно говори о његовом имовинском и финансијском стању. Ако се „обичним људима“ деси да остану дужни неки рачун за струју, они се тога добро сјете. Јер, некоме је дуг од 50 или 100 евра сасвим довољан да га не може заборавити. Да се располаже милионима и милионима, вјероватно би се заборавио неки „ситан“ трошак од 17.000 евра. Ситница би то била.

 

Обје ове могућности указују на кршење закона. Прва је да се режимски тајкун уцјењује да плаћа све трошкове предсједника. Друга је да финансијско стање предсједника (гђе је 17.000 евра ситница која се заборавља) није у складу са његовим званичним примањима, тј. да их неупоредиво премашује.

 

Очекујете ли оглашавање надлежних правосудних органа :)?

 

————————————————–

 

Када га је прије неколике године, у једном ресторану у Бриселу, конобар замолио да плати рачун, умало се није шлогирао.

 

„Овакву увреду у животу нијесам доживио“, изговарао је дрхтавим гласом бришући крупне грашке зноја које су му капале са чела. „У мојој држави ми се никада није десило да било шта платим, тамо бар имају поштовања према неким стварима. Зашто бих ја морао да плаћам? Зар не треба народ да плаћа? Зар сам ја – народ? О чему се овдје ради? Каква је ово земља? Срам вас било!“

 

————————————————–

 

Катнић је, заиста, ходајућа карикатура, мислећа бесмислица, нешто што се на нашим просторима одавно рађало није, и да га нема требало би га измислити. Он у својству специјалног државног тужиоца на тако провидан, неукусан, бестидан начин брани режим и напада политичке противнике власти, да такво његово чињење превазилази све могуће прогнозе њему ненаклоњених људи.

 

Послије лансирања афере „ДПС коверта“, као и јавног представљања чињеница о незаконитом дјеловању шефа државе Ђукановића, Катнић се одлучио на тактику ћутања. Након тог периода шутње, када је цјелокупна јавност очекивала неку врсту изјашњавања поводом режимских афера, неко покретање поступка, бар про-форма како би се макар одржао привид независности и професионалног дјеловања правосудних институција – Катнић се напокон огласио.

 

И како се огласио? Па, вели овај тужни пајац како нема ни „удаљених сумњи“ да је црногорски диктатор учествовао у било којем кривичном дјелу везаном за аферу „Телеком“. Такође, ни сестра диктатора нема никакву одговорност. А ко има? Наравно, „лице с потјернице“, Душко Кнежевић, каже „неустрашиви“ судија. Не буди лијен, независни „судија“ је имао времена ових дана (током вишедневног шока и згражавања јавности аферама на рачун владајуће партије и Ђукановића) да направи и „шему“ повезаности Кнежевића са афером „Телеком“. Осим тога, Катнић је обнародовао да Кнежевић није плаћао неке порезе чиме је спријечио да се сагради „20 или 30 вртића у Црној Гори“. Да, Кнежевић – „непријатељ дјечје безбрижности и будућности“ (само зато што се дрзнуо да оптужи Мила, који је насрнуо на његову имовину, рећи ће неко).

 

Оглашавање Катнића је у толикој мјери полтронско у односу на владајућу касту да оно изазива смијех, али и сажаљење. Мада, смијех брзо пролази када се присјетимо које ће бити посљедице свега овога, и како ће се оне свима нама ломити о главу. Овим су се, увјерен сам, уклониле и посљедње недоумице у вези са постојањем макар неких обриса правне државе и независних институција у Црној Гори. Нема ни тих обриса. А ти, опозицијо, након свега овога само настави са избјегавањем општенародних протеста, који су једини могући начин за уклањање овог зла.

 

————————————————-

 

Експресно се разријеши и дилема да ли је слагао Кнежевић или Пиперовић: слагао је Пиперовић. У читавој овој афери интересантно је да Кнежевић не импровизује, нити износи ствари које нијесу провјерене или које не може доказати; за све своје тврдње испоставља необориве доказе.

 

Неко ће питати: због чега је режим ангажовао свог специјалца Шуковића за обављање посла који јесте неизмјерно прљав, али је истовремено и претјерано дјетињаст, тј исувише једноставан за раскринкавање? Шуковић је ангажован за одбрану режима у представи која је наизглед бизарна: довођење у студио адвоката који се лажно представља као Кнежевићев бранилац, и који ће током фарсичне емисије имати улогу неког ко тврди да ће „одбранити Кнежевића“, а истовремено о свом тобожњем брањенику износи све најгоре. Заиста, ситуација је у толикој мјери апсурдна, али и до боли наивна, да се представа чини намијењена предшколском узрасту. Наводни адвокат у емисији истиче како је кампања његовог „брањеника“ „отужна и неетична“, да је „брањеник повриједио приватност школских другова“, да су се угрозили „неки људи који су дошли из најбоље намјере да присуствују неком рођендану“. Након ове срцепарајуће патетике лажног Кнежевићевог адвоката, овог излива њежности према клептократским њушкама које је Кнежевић разоткрио, свако неупућен у могуће размјере Шуковићевих петљавина би се упитао: „је ли овај човјек Кнежевићев бранилац, или пак тужилац, о чему се заправо ради у овом театру апсурда?“

 

Како је минимална вјероватноћа да Шуковић није био упућен у отказивање Кнежевићевог пуномоћја Пиперовићу знатно времена прије снимања циркуса од емисије (јер медијски специјалци морају бити обавијештени од режимских институција у таквим случајевима), поставља се питање: зашто је овај, иначе опрезан режимски новинар, пристао да учествује у таквом јавном бламирању самог себе и сопственог позива? Мислим да се могући одговори могу пронаћи у сљедећим калкулацијама власти (једно од могућих тумачења):

 

1) Кнежевић од стране режима жели бити представљен јавности као неко ко ради нешто страховито неморално, неко ко дрско пркоси „традиционалним црногорским вриједностима“. Сјетимо се само Миговог вапаја: „зар се тако третира школски друг?“, Милових знојавих интервенција, као и јучерашњег излива примитивизма министра Симовића у којем он истиче да се „Кнежевић понаша нечојски, нељудски и несојски“. (Узгред буди речено: неке врсте је contradictio in adjecto када јуришници ДПС-а причају о етичким вриједностима, њихово приповиједање о моралу и било каквим вриједностима изазива смјехотресан ефекат код слободних људи). Циљ свих ових агресивних насртаја на Кнежевића је намјера шефа ДПС-а да се код већине грађанства створи утисак да је Кнежевићева кампања у толикој мјери „ниска, прљава и супротна црногорским вриједностима“, да искрсле доказе не треба ни узимати у обзир. У том смислу се ангажује и наводни Кнежевићев адвокат. Жели се поручити: „Кнежевић је толико ниско пао на етичкој љествици да то чак јавно примјећује и његов бранилац“. Шуковић не хаје што ће његова намјештаљка експресно бити разоткривена, непобитним и писменим доказом; он ипак гаји наду да ће циркус произвести одређене ефекте код обичног народа. Мислим да су таква надања медијског специјалца режима илузорна – брза интервенција самог Кнежевића у разоткривању медијске преваре намјештаљку осуђује на пропаст.

 

2) Лажни бранилац у емисији износи да ће он ипак успјети да „одбрани Кнежевића“. Ово је скривена порука шефа режима самом Кнежевићу да још није све готово, да он још увијек може остати неосуђен ако се на вријеме заустави. Ђукановић кроз уста тобожњег адвоката саопштава намјеру да преговара са Кнежевићем, али овај заузврат мора престати са јавним изношењем компромитујућих материјала. Мислим да је Кнежевић и у синоћној емисији на другом каналу обзнанио да више није заинтересован за преговоре и да ће са представљањем материјала ићи до краја.

 

На крају ћу поновити: Кнежевић одлично обавља сопствени дио посла. Да ли то ради и опозиција? Не, наравно. Протести, господо, протести.

 

————————————————-

 

Нема сумње да ће и ову гнусну режимску аферу ускоро неки медији прогласити „ударом на црногорску државност“. Таква кампања је заправо већ почела. Остаје да се види да ли ће се тзв. суверенистички сегмент друштва, који је добрим дијелом брутално покраден као и остали, опет упецати на такву провидну кампању. Неки ће се свакако правити да су се „упецали“, прије свих „буџетлије“ које имају неку врсту привилегија од клептократије. Од става преосталих „суверениста“ зависиће умногоме и исход афере, а у перспективи, и демократизација друштва. Уколико углавном буду пасивни према беспризорном лоповлуку власти, као до сада, шансе за промјенама нијесу велике.

 

Општенародни протести и грађанска непослушност су једини могући избор.

 

————————————————-

 

Медији су пропустили да извијесте да је министар Симовић, пошто је оптужио Душка Кнежевића да је његова кампања „нељудска, нечојска и несојска и супротна традиционалним црногорским вриједностима“, узео гусле и почео да поје:

 

„Благо томе што с ковертом живи,
имао се рашта и родити.
Ко са ковертом ак’ и мало стоји,
више види но онај без коверте.
Ко издао, браћо ту коверту,
рђом капо док му је кољена.

 

Коверта нас одржала, њојзи хвала,
све за коверту, коверту ни за шта.

 

Здраво моја глава на рамена,
коверту ћу другу набавити
а у руке Милутин Симовића
биће свака коверта убојита.“

————————————————-

 

Знате ли неку европску земљу у којој након почетка овакве лоповске афере опозиција не би одмах покренула масовне протесте? Ни ја.

 

————————————————-

 

Како год да се ово заврши, ко нам може вратити 30 година које су нам украли и појели? Нико. Остаје само борба за дјецу и потомке.

 

————————————————-

 

Питам се: како је ових дана гласачима ДПС-а? О чему размишљају, чему се надају?

 

Црногорски политички систем је добрим дијелом искварен и труо, али нема никакве сумње да се на дну моралне љествице налазе управо гласачи ДПС-а. Њих бих по моралним квалитетима ставио чак испод њихових главешина, и то не само стога што је њихово непоштење љигавије и мизерније у односу на корумпиране руководиоце. Они су на дну, јер су увијек били у прилици да промијене друштво, њихов глас и воља су одлучивали, али је умјесто воље за промјенама редовно превагала мјешавина кукавичлука и подмуклости, тј. ријешеност да се у потрази за каквим ситним привилегијама уништи перспектива оног ко је храбрији и духом слободнији од њих. Да се узме посао компетентнијем и способнијем, али политички неподобном. Они су истински гробари овдашње демократије. Да се у њима пробудила искра храбрости и етике, рекли би: „нећу у овоме да учествујем, нећу да продам душу партијском организованом криминалу, нећу да сахрањујем снове својих ближњих, рођака, комшија“.

 

Наравно, и у оквиру ове отужне категорије нијесу сви исти и није свачија кривица једнака, као ни морални пад. Има ту партијских кербера, који на сваком могућем мјесту, а посебно на друштвеним мрежама, чувају лик и дјело господара и вријеђају неистомишљенике. Код њих се ради о очекивању додатних привилегија, или похвале надређених у партијској хијерархији, за обављање нечасне јавне дјелатности. Друга категорија су тзв. ћутолози, који се никада ни о чему не изјашњавају, али који на свим лажним изборима уредно и неизоставно заокруже ДПС, што им гарантује одржање незаслужених повластица. Тешко ми је одлучити се коју од двије категорије више презирем. Можда ипак ћутологе, некако су лукавији и љигавији. Постоји и трећа категорија, оних који су брутално уцијењени или су принуђени да се продају како би обезбиједили голи опстанак породице. Њих најмање презирем, али их не оправдавам.

 

И, да се вратим на почетно питање: о чему размишљају ти јадни људи ових дана? За све оно о чему се шушкало у претходним деценијама и што је било јавна тајна, сада су испостављени јавни докази: владајућа партија се коначно разоткрива као криминално удружење. Они, као, за то нијесу знали? Ми, тобоже, за то нијесмо знали? Шта ће чинити након пада режима? Већ сада не могу издржати поглед слободна човјека на улици, већ га обарају; шта ће тада радити? Не знам, не бих волио да сам у њиховој кожи. Прије свега зато што је у таквој ситуацији немогуће имати миран сан. Слободан човјек, најшешће дискриминисан и без било каквих привилегија, има миран сан. Мало ли је?

 

————————————————-

 

За „Спутњик“ сам анализирао аферу „Коверта“:

 

„Никад више 1918! Како то сада смијешно звучи!“, коментар је са друштвених мрежа и портала који вјероватно најбоље описује до које мјере је афера „Коверта“ у Црној Гори у споредни план бацила све остале теме.

 

Управо због тога власт би могла да прибјегне маневру скретања пажње са тог скандала, потенцирајући поново причу да Србија и Русија угрожавају Црну Гору, сматра аналитичар Бошко Вукићевић.

 

Према оцјени већине аналитичара, отворени сукоб лидера ДПС-а Мила Ђукановића и одбеглог бизнисмена Душка Кнежевића изазвао је највећи корупционашки скандал власти и створио нову друштвено-политичку динамику у Црној Гори.

 

„Први пут у последњих 30 година у Црној Гори се дешава нешто ново — за многе сумњиве режимске послове, о којима су грађани до данас само неформално шушкали и ћаскали, сада су јавно презентовани непобитни докази“, објашњава Вукићевић.

 

Он додаје да је тренутно немогуће претпоставити крајње домете актуелне афере, јер је изношење компромитујућих материјала и даље у току, али предвиђа да ће она несумњиво озбиљно угрозити устројство црногорског политичког система.

 

Вукићевић стога очекује да ће се власти, суочене са том чињеницом, и овог пута највјероватније послужити опробаним методама — скретањем пажње са те афере наводном угроженошћу Црне Горе од стране Србије и Русије, али верује да црногорски грађани тај мамац овог пута неће прогутати.

„Наиме, посланици ДПС-а су већ одбили да скупштински одбор расправља о афери ’Коверта‘, али су зато подржали да у скупштинску процедуру уђу измјене закона о државним симболима. Тим измјенама се на пример предвиђају високе новчане казне за коришћење заставе као завјесе или простирке. То је стратегија у коју улази и константна прича да Србија и Русија наводно угрожавају Црну Гору. Режим рачуна да ће задовољити ултранационалистички сегмент друштва суверенистичког предзнака. Ипак, тај дио грађанства није нарочито бројан“, каже Вукићевић за Спутњик.

 

Разлог због којег сматра да је мало вјероватно да ће та стратегија власти постићи жељене ефекте, наш саговорник види у чињеници да је управо Душко Кнежевић неко ко је много урадио за државну самосталност Црне Горе и да је као режимски тајкун био директно ангажован приликом нелегитимног учлањења Црне Горе у НАТО.

 

„Он се и даље јавно хвали таквим својим дјеловањем и интервенише из Лондона, а не из Москве или Београда. У том смислу, није једноставна режимска мисија да се афера ’Коверат‘ суверенистичком дијелу друштва представи као ’напад на независност државе и на евроатлантско устројство‘. Такав мамац ће свјесно прогутати само они који су заинтересовани за очување постојећег стања и који од успостављеног система уживају многе привилегије“, сматра Вукићевић.

 

Тај аналитичар такође упозорава да ако иза афере „Коверта“, како се спекулише, заиста стоје неки западни центри моћи, треба бити јако опрезан са процесом који је у Црној Гори управо покренут.

 

„У тој варијанти, један од сценарија би подразумијевао Ђукановићеву смјену, али не и комплетног ДПС-а, а евроатлантски курс државе не би био доведен у питање, чак и уз противљење већине народа“, закључује Вукићевић.

 

————————————————-

 

Са задовољством примјећујем да све партије опозиције, и свака на свој начин, прихватају дјелове рецепта за демократизацију друштва антисистемског Покрета Слобода народу – „6 тачака“.

 

Један од лидера опозиције упорно понавља моју дугогодишњу узречицу којом сам завршавао текстове на друштвеним мрежама – „Уосталом, ДПС треба забранити“, други говоре о императиву бојкота институција, трећи о неопходности бојкота лажних избора, четврти о прелазној-техничкој Влади, пети о приоритету доношења закона о поријеклу имовине…

Све то можемо чути ових дана од странака опозиције, и то је комплетан рецепт „6 тачака“, али да би он донио резултате мора бити прихваћен интегрално, а не само неки његови дјелови. У случају превазилажења опозиционих свађа и сујета, сигуран сам да он може бити преузет у комплету, од свих или готово свих. Наравно, треба прихватити и „+“ тачку о војној неутралности земље, јер само то може бити гаранција да се државом не управља од стране иностраних центара моћи.

 

Дакле, договорите се, прихватите читав рецепт и покрените општенародне протесте, или се прикључите овим који су већ почели. Можете ви то, потребно је само мало добре воље. ПСН ће у наредном периоду покренути додатне иницијативе чији ће циљ бити демократизација друштва, а о њима ће јавност бити благовремено упозната.

 

————————————————-

 

Од почетка афере коју је покренуо Д. Кнежевић мислим да, по први пут у историји монтенегринске диктатуре, многи руководиоци и чланови ДПС-а не само да се презнојавају, већ дрхте. Чује се то њихово дрхтање. С једне стране, виде чланови лоповске партије како диктатор многе од својих најближих сарадника пушта „низ воду“, и у покушају спасавања сопствене коже користи их као отпадни материјал. С друге стране, по први пут се у јавним наступима диктатора примјећује несигурност, па и страх.

 

Извјесно је да су неки западни центри моћи одлучили да пусте низ воду Ђукановића, на исти начин као што он ради са својим најближим сарадницима и пријатељима. Мислим да му нема спаса, а чланство ДПС-а дрхти, јер предосјећа да ће у једном тренутку институције бити ослобођене, и да ће свако одговарати за сопствене поступке.

 

На слободним људима у Црној Гори је да свим својим силама утичу на то да пост-ђукановићевски период не буде израз пројекта западних центара моћи, већ да одговара истинској демократизацији земље, њеном просперитету и мирном суживоту грађана.

 

————————————————-

 

Све је ово Путиново масло! 🙂

 

Стратегија режимских медија у узалудном покушају одбране лика и дјела господара је управо онаква каквом сам је предвидио у недавној изјави за „Спутњик“. Та чињеница ме забавља, али истовремено је фасцинантна предвидљивост и униформност АНБ-медија у пласирању очекиване теорије. За „Спутњик“ сам, између осталог изјавио:

„Власт би могла да прибјегне маневру скретања пажње са тог скандала, потенцирајући поново причу да Србија и Русија угрожавају Црну Гору… Разлог због којег је мало вјероватно да ће та стратегија власти постићи жељене ефекте, налази се у чињеници да је управо Душко Кнежевић неко ко је много урадио за државну самосталност Црне Горе и да је као режимски тајкун био директно ангажован приликом нелегитимног учлањења Црне Горе у НАТО.“

 

Тек што сам изнио таква своја предвиђања, АНБ-медијске агентуре су почеле са изношењем очекиваних ствари, које се истичу својом баналношћу и неинвентивношћу, али вјероватно представљају једину могућу стратегију. Друге нема. Тако су већ истог дана ангажовани тобожњи аналитичари са стране, а заправо препознати бранитељи монтенегринског диктаторског режима. Неки Трифуновић је одмах изашао са тврдњом да се Кнежевић налази у Москви, а не у Лондону, што је уз експресни деманти била прва у низу компромитација АНБ-медија. Затим су се низала у реду „ексклузивна открића“ на РТЦГ, у „Побједи“, интернет порталима клептократије – како „иза афере заправо стоји Русија“. Јуче су се у једном, колико јадном толико и комичном настављању очекиване стратегије, опет ангажовали „аналитичари“ из региона, па тако за портал РТЦГ извјесни Никола Самарџић, професор историје на београдском Филозофском факултету, славодобитно изјављује: „Кнежевића инсталирала Москва“. С њим се слажу и „колеге“ из Загреба, док режимски медији наводни кредибилитет „аналитичара“ покушавају да оправдају тиме што они нијесу грађани Црне Горе, па су самим тим, тобоже, објективнији. Такав мамац АНБ-медија више не може прогутати ни онај најнаивнији слој црногорског друштва: и њему је јасно да „пара врти гдје бургија неће“.

 

Посљедња епизода у овој жалосној причи о суноврату монтенегринског новинарства јесте излазак на сцену Јаноша Бугајској. Тако од јутрос сва режимска гласила на насловној страни, по команди и на комично истовјетан начин, преносе мудрости Бугајског: „Нема шансе да САД и ВБ стоје иза Кнежевића“, и „Кнежевић слиједи агенду Кремља“. Е сада, ако и занемаримо чињеницу да је кредибилитет Бугајског раван знању књижевног српског језика бабе Смиљане, да видимо чиме овај „аналитичар“ образлаже своја открића. Вели, легенда, „не постоји ниједан разлог зашто би администрације у Вашингтону и Лондону подржале неког ко је оптужен за финансијску превару и којег помаже главни противник НАТО-а“. И то је, дакле, „образложење“. То је логицирање. Тако изгледа аналитика и логика режимских медијских перјаница.

 

Међутим, нико од свих ових свјетских „аналитичара“ да нам објасни: Како то да бивши тајкун власти, један који је кампању за НАТО помагао и финансирао на све могуће начине, неко од заслужнијих за преварно угуравање ЦГ у НАТО – како то да је он наједном руски агент и противник НАТО-а? Дакле, Путин је иза свега? Путин стоји и иза ових синоћних протеста, у којима су се истицале перјанице медијског концерна „Вијести“? Заиста – необични примјери фантаполитике на монтенегрински начин. Мислим, све је могуће, али глупавост овакве тезе клептократа је заиста свима пред очима. Поновићу, такав мамац могу само прогутати они који глуме наивност, јер наивност тог типа тешко је више пронаћи, чак и код становника Црне Горе.

 

Да се разумијемо, лично прижељкујем да фантазије које пласирају режимски медији имају неког основа. Веће ангажовање Русије и на нашим просторима допринијело би успостављању неког баланса, у односу на тренутну ситуацију у којој западне службе и амбасаде раде шта им је воља. Из таквог баланса би се временом могла изродити, након пада режима и демонтаже система, нека независнија политика земље. Али упирати прстом у Путина и Русију, током актуелне афере коју је покренуо Кнежевић, апсурдно је и комично.

 

————————————————-

 

Циљеви протеста: не смјена марионете Катнића, већ пад режима, хапшење и процесуирање диктатора, забрана ДПС-а, демонтажа Система.

 

————————————————-

 

Већ сам говорио: банална реторика и мањак логичког промишљања Ђукановићевих бранилаца су неке од карактеристика актуелне политичке кризе. Ангажовање „аналитичара“ из региона, што је одговарало намјери клептократа да се симулира „независнији и објективнији поглед извана“, довело је заправо до супротних ефеката. Разлог за то је, прије свега, кредибилитет „аналитичарских“ имена која су режимски медији ставили у оптицај. Да их не помињемо опет, неки су из Београда, неки из Загреба, неки су преко Атлантика – а ради се о људима који су већ годинама препознати као услужни сервис монтенегринског диктаторског режима. Ко год се сусрео са више од два текста поменутих егземплара морао је да примијети полтронску једнообразност у анализама и мишљењима, а услужни однос према црногорској власти и диктатору могао би се објаснити само плаћеничким везама. Дакле, кредибилитет и интегритет таквих аналитичара раван је нули не само код противника монтенегринског режима, већ и код поборника власти, јер је плаћенички однос више него очигледан.

 

Поред мањка кредибилитета, сљедећи разлог за скромне ефекте писанија плаћених аналитичара је поменута баналност, предвидљивост анализа. Попут каквих папига, сви до једног понављају тезу о удару Путинове Русије на младу монтенегринску демокраЦију и неОвисност. Покушавајући да надомјести мањак оригиналности, групица „аналитичара“ понавља синтагму – „хибридни ратови“, које наводно спроводи Русија. Рачунајући да добар дио црногорске јавности и даље не зна значење таквог израза, аналитичарски бојовници клептократије иду на опробану варијанту: „што је мање разумљиво, то дјелује озбиљније“. Јесте, Русија нема другог посла него да у овом тренутку „хибридно ратује“ са Црном Гором, користећи притом НАТО-тајкуна Кнежевића за обављање прљавог посла. Бјеж’те тамо, будалице плаћеничке :).

 

Наредни лајт-мотив у писанијама аналитичара у служби клептократије је уобичајено поистовјећивање Ђукановића са државом. Било која оптужба на рачун диктатора, са ма које стране долазила, у тим мутним водама поистовјећује се са ударом на државу, на независност и устројство земље… Запањујућа је кратковидост вођиних аналитичара у оваквој врсти одбране: зар не увиђају у коликој мјери таквим концептом понижавају саму државу, угрожавају њене темеље, тј. опстанак земље поистовјећују са судбином једног човјека?

Рекло би се да диктатор све више остаје сам. Многе од најближих је пустио низ воду, тако да су се неки други опаметили и ћуте, или траже сламку спаса. Квалитет плаћеничких текстова најбоље говори о тој његовој усамљености. Но, да на крају охрабрим аналитичаре у служби клептократије: одлично је то, не бих ја ништа дирао у вашим „анализама“, само наставите на исти начин :)!

 

————————————————-

 

1) Грађанистички сегмент који се одлучио да организује протесте ућуткује протестанте: „Не вичите ‘Мило лопове’, да не будемо некултурни као они. Боље је да ђускамо и слушамо музику на шетњама“. Можда да се узвикује, додаћу ја: „Мило господине, молимо те да сиђеш са престола, нијеси ти никакав лопов ни криминалац, него душа господска али, ето, напусти ливаду, молимо те, културно те молимо“.

 

Ја сам тај слоган – „Мило лопове“, још раније критиковао, али не зато што је некултуран, већ стога што је досадио, постао депласиран. Сматрао сам га недовољно радикалним, јер диктатор је нешто много горе од лопова. А ови мајстори веле: „немојте то – ‘лопове’, будимо културни“. Е па, онда, ако хоћемо културу на демонстрацијама против диктатуре, најбоље да се сљедећи пут организује перформанс са балетским тачкама, да се изведе „Лабудово језеро“, па да се на тај начин уклања клептократија. Надаље, неки од учесника су се усудили да критикују долазак и учешће других, који им се не допадају. Па захтијевају: „нека сљедећи пут не долазе они тамо!“ Ово је већ толико глупаво и безобразно да га нећу ни коментарисати.

 

2) Други инсистирају на некаквом бојкоту институција, а заправо не ради се ни о каквом бојкоту већ о обичном недоласку на посао. Активан бојкот је дио стратегије чији саставни дио морају бити и протести и грађанска непослушност, али ови од протеста и даље „јуначки бјеже“, у ишчекивању инструкција од стране ко зна кога.

 

3) Трећи предлажу колективан одлазак у Европу, како би европске институције ријешиле наше невоље и казниле диктатора. А једино оглашавање европских институција до сада, током једне од највећих корупционашких афера на Балкану, било је кроз уста нижеразредног службеника: „пратимо ситуацију…“

 

4) Четврти су се досјетили, након три деценије клептократије, да институционално затраже смјену диктатора уз помоћ режимских људи и Уставног суда који је у рукама Ђукановића. На страну то што су такве ствари нереалне: ако треба да уз помоћ Ивана Брајовића, симбола за корупцију и режимска непочинства у Црној Гори, демократизујемо ову земљу, амбисала се таква демократизација!

 

Наравно, до слома диктатуре не може доћи без постепеног отказивања послушности кључних полуга система, али то се постиже само уз општенародне протесте са јасним циљевима! А јасни циљеви су, као што Покрет Слобода народу понавља годинама, садржани у рецепту за демократизацију: 6+ тачака. Критике које сам овдје изнио на рачун цјелокупне опозиције нека буду схваћене добронамјерно и конструктивно. Опозиција мора преузети рецепт 6+ тачака и договорити се око акција грађанске непослушности и општенародних протеста.

 

————————————————-

 

Видим да већина странака опозиције, као и тзв. цивилног сектора, коначно увиђа оно што ПСН годинама понавља: протести су једино решење. И то не сада, они су одувијек били једино решење за уклањање диктаторских режима као што је наш. Истински се надам да се наш дугогодишњи „глас вапијућег у пустињи“ може напокон чути.

 

Наравно, сада те протесте треба добро осмислити и организовати, и они морају бити општенародни. Већ чујем неке приче како једни неће с другима, како ће се евентуални протести користити за јачање страначког рејтинга на неким наредним лажним изборима, итд. Унапријед се морају одбацити такве јереси. Протести морају бити заједнички, са јасним корацима и циљевима. Ако не буду заједнички, они неће достићи критичну масу, а без критичне масе нема отказивања послушности кључних полуга Система, тј. нема ослобађања институција. И да поновим: нема бојкота без протеста, као што нема протеста без бојкота!

 

Око циљева не треба превише филозофирати: ПСН их је понудио још давно и они су садржани у 6+ тачака демократизације Црне Горе. Бесмислено је тражити некакву оставку Катнића, Станковића или било којег другог пиона диктаторског режима. Такође, не смију се испостављати циљеви који би погодовали пројектима иностраних центара моћи, а не грађанима Црне Горе.

 

Укратко, неопходна је демонтажа наопаког Система. Демонтажа Система је циљ. Таква демонтажа подразумијева, наравно, пад режима, забрану криминалног удружења ДПС, као и хапшење и процесуирање диктатора, али и ослобађање институција (које ће, ослобођене, спровести наведену забрану и процесуирање) и провјеру поријекла имовине свих политичара, општу лустрацију. Подразумијева се, демонтажа система укључује и преиспитивање одлуке о нелегитимном угуравању Црне Горе у НАТО.

 

Дакле, очекујемо наредне потезе опозиције и свих осталих, у нади да ће сви показати одговорност коју захтијева актуелни тренутак друштвено-политичке кризе. Покрет Слобода народу ће, свакако, у било којем развоју ситуације играти активну улогу.

 

————————————————-

 

Мило је увијек презирао да носи новчаник и сличне малограђанске глупости. Шта ће господи новчаник кад имају тајкуне?

 

————————————————-

 

У тим вашим ковертама сте сахранили снове наше дјеце. Гробари наше младости, платићете.

 

————————————————-

 

Техничка Влада за организовање првих слободних избора – да, али тек након пада режима и ослобађања институција. Прије – немогуће.

 

————————————————-

 

Мило ће пасти, прије или касније. Али на слободним људима је да не дозволе појаву нових „Мила“. Не- лажној демократизацији друштва.

 

————————————————-

 

За данашњи ДАН писао сам о афери „Коверта“ и о томе који морају бити исправни циљеви на свим будућим протестима:

 

„Нема сумње да је корупционашка афера коју је покренуо бивши режимски тајкун, Душко Кнежевић, без преседана у вишедеценијском трајању црногорске клептократије. Још увијек је компликовано предвидјети на који начин ће кулминирати политичка криза која је изазвана овом афером, јер није завршено изношење компромитујућих материјала за режимску врхушку. Оно што аферу чини јединственом и најозбиљнијом у историји Ђукановићеве диктатуре јесте чињеница, коју и даље превиђају многи аналитичари, да непобитне доказне материјале који инкриминишу шефа режима и владајућу партију износи инсајдер, тј. неко ко је био саставни дио клептократије. Дакле, многе ствари које су биле тема неформалних разговора грађанства, а које се дотичу умијешаности владајућих кадрова у тешки криминал, сада су поткријепљене документима и видео записима које презентује човјек који је био кључни сарадник и финансијер власти.

 

Током трајања афере „Коверта“ указују се идеалне прилике и за „огољавање“ црногорских институција, нарочито оних правосудних, тј. за разоткривање њихове наводне независности и професионалног дјеловања. Првобитно скандалозно ћутање тужилаштва након избијања афере, накнадно одбијање спровођења мјера притвора за Стијеповића, али прије свега изостанак саслушања шефа режима и поред непобитних доказа о његовој умијешаности у незаконите послове, говоре у прилог давнашњој тези да су те институције саставни дио режима. Стиче се утисак да правосудне институције више и не улажу претјеране напоре како би се јавности презентовале као независне, макар у формалном смислу, већ једину сврху сопственог постојања виде у пружању помоћи морално и законски посрнулој владајућој партији и њеном шефу. У том смислу треба прочитати и недавну изјаву Специјалног државног тужиоца, у којој он противно логици и доказном материјалу истиче да не постоје ни „далеке сумње“ о умијешаности црногорског диктатора у нелегалне активности.

 

Подразумијева се који мора бити превасходни одговор опозиције и слободних грађана на необориве доказне материјале о незаконитим активностима руководстава владајуће партије, о поткрадању избора и о заробљеним институцијама: то морају бити општенародни протести. Чини се да је озбиљност покренуте афере подстакла руководства већине опозиционих странака да прихвате протесте као обавезујући корак у рјешавању политичке кризе, чак и оних партија које су до сада углавном избјегавале било какав вид ванинституционалног дјеловања. То је позитиван искорак црногорске опозиције.

 

Први протест након избијања афере „Коверта“ организовао је одређени грађански сегмент друштва. Тај протест, и поред извјесних недостатака, оставио је позитиван утисак који се прије свега огледа у солидној посјећености и у чињеници да су међу његовим учесницима били представници свих опозиционих странака. Међутим, како би се првобитни позитиван утисак задржао, а имајући у виду будуће протесте које ће имати исте иницијаторе или неке друге, неопходно је темељно се позабавити организацијом и самим током ванинституционалног дјеловања. У том смислу није препоручљива било каква врста цензуре упућене могућим учесницима, као што су препоруке о избјегавању ношења транспарената или симбола, као и прекидања учесника током узвикивања антирежимских парола. Такве цензорске дјелатности могле би негативно утицати на масовност, а без масовности нема резултата.

 

Сљедећа ствар у вези са протестима, још важнија од претходне, јесте императив испостављања исправних циљева. Што се тиче афере „Коверта“, ми још увијек не знамо да ли иза њеног лансирања стоје неки од иностраних центара моћи. Уколико стоје, за претпоставити је да интереси тих центара не морају коинцидирати са интересима грађана Црне Горе. Дакле, од суштинске је важности на протестима презентовати исправне циљеве, који би одговарали интересима грађана и демократизацији друштва. Испостављање погрешних циљева могло би довести до крње или лажне демократизације, и у таквом сценарију грађани би на протестима били искоришћени за пројекте који не одговарају просперитету земље. У вези са наведеним стварима, антисистемски Покрет Слобода народу је одавно презентовао исправне циљеве, тј. путоказ за демократизацију друштва, синтетизован у познатих „6+ тачака“. Што се тиче средстава за достизање циља, бојкот свих избора и институција од стране опозиције је у оваквој ситуацији императив, јер је било какво учешће у симулацији демократских процеса не само неучинковито, већ и контрапродуктивно. Смјена црногорског диктатора јесте неопходан, али не и довољан услов за демократизацију друштва.

 

У суштини, циљ слободних грађана је демонтажа накарадног Система, који је такав не само као систем управљања, већ и као систем вриједности. Оног тренутка када током протеста буде достигнута „критична маса“ грађанства, режиму би могле отказати послушност неке од полуга система. То би био почетак краја режима и ослобађања институција. Ослобођене институције би својим дјеловањем довеле до забране режимске партије, која деценијама дјелује као организовано криминално удружење испод плашта политичке организације. Након тога би прелазна-техничка имала само један задатак: стварање услова за организовање првих слободних избора у историји земље. Демонтажа система би подразумијевала и провјеру поријекла имовине свих политичара и општу лустрацију, што су неки од предуслова стварања политичког система који није прожет криминалом и корупцијом.

 

Најзад, како земља не би била предмет константних војних и политичких притисака извана, била би преиспитана нелегитимна и преварна одлука о учлањењу Црне Горе у НАТО.

Одредимо исправне циљеве у процесу демократизације: не дозволимо да други опет управљају судбином наше земље и грађана.“

 

————————————————-

 

Не постоје ни далеке сумње да је Мило учествовао у куповини људи пред изборе. Добар је он, душа једна; искварише га ови око њега.

 

————————————————-

 

Биће густо након Миловог пада, али срећом ту је Душково „здраво ткиво“ да одржи континуитет. Добар је Дуле, не ваљају они око њега.

 

————————————————-

 

Знате ли зашто се у оквиру захтјева организатора актуелних грађанских протеста не налази, у овом тренутку обавезујуће и једино логично – „Забрана ДПС-а“?

 

Једноставан је одговор: јер таква тачка не одговара иностраним центрима моћи који и даље желе управљати процесима у ЦГ, не одговара Другој фамилији и њеним политичким фаворитима који нову власт намјеравају формирати са „здравим ткивом ДПС-а“ и, вјероватно, Душком Марковићем. Изостанак овог обавезујућег захтјева (а и многе друге ствари) говори о упливу интереса поменутих фактора у тренутне видове ванпарламентарног дјеловања.

 

Ја сам сигуран да се међу организаторима актуелних протеста, а поготово међу његовим учесницима, налазе добронамјерни људи и искрени опозиционари. Међутим, добронамјерност и искреност у опозиционом дјеловању (нарочито ако су погодне за манипулацију од стране других) јесу неопходне, али не и довољне компоненте за повлачење исправних политичких потеза насупрот диктаторског режима. Није стратегија обарања диктаторског режима и демонтаже система дјечја игра, у којој би се окупила дјечица да играју, да прчкају, да импровизују. То је озбиљан посао, који морају водити озбиљни људи, који се разумију у политику и процесе и који нијесу подложни манипулацијама.

 

Рецимо, ако некоме из поменутог амбијента поменете забрану ДПС-а као обавезујући услов, најчешће ће вам одговорити: „Нијесам присталица забрана партија, то не приличи демократским друштвима“. Али, ово је диктатура и ради се о криминалној организацији која дјелује под плаштом политичке партије, пријатељу! Ако најновија афера не нуди довољно доказа да се ради о криминалном удружењу, не знам шта би друго могло? Неко други ће вам рећи: „Да, ја то подржавам, али да прво скинемо Мила с власти, па ћемо послије све лако“.

 

Управо се ради о томе да сама смјена Мила јесте неопходан, али не и довољан услов. Јер, ако остане криминално удружење ДПС на сцени, устоличи се Марковић или било ко други са дјеловима опозиције, добијамо Мурту и лажну демократизацију. ПСН је годинама уназад презентовао 6+ тачака. Тај путоказ за демократизацију је пажљиво промишљен, он није резултат бесконачне импровизације и дилетантизма добронамјерника. Такав рецепт подразумијева демонтажу накарадног система и ослобађање институција. Па, зар неко мисли да би ослобођене правосудне институције дозволиле даљње дјеловање ДПС-а и Марковића као дијела власти? Наравно да не би, али такав сценарио прижељкују страни центри и другофамилијарни кругови. Што значи да њихов пројекат не подразумијева истинско ослобађање институција и демократизацију друштва.

 

Ово су кључни тренуци у којима се морамо потрудити да 6+ тачака и пројекат демонтаже система прихвати претежни дио партија и антирежимског амбијента. ПСН ће у том процесу имати активну улогу.

 

————————————————-

 

Зашто би ови астрономски јануарски рачуни за струју морали проћи без икаквог одговора дискриминисаних грађана? Не ради се само о поскупљењу струје, нити о накнади за подстицање ОИЕ2. Да се само ради о тим стварима, не би рачуни били тако скандалозно високи, не би представљали такав дивљачки насртај на стандард огромне већине грађана. Дакле, сигуран сам да се ради о бруталној пљачки ЕПЦГ, или ко зна кога из амбијента клептократије и Прве фамилије.

 

А не би био први пут да се таква пљачка дешава. Рецимо, догађало ми се да мјесец дана не боравим у стану, а за тај мјесец ми дође папрени рачун за струју. Слична искуства сам слушао и од многих пријатеља.

 

Да се вратим на почетно питање: зашто би ова брутална пљачка ненаједених сподоба прошла без реакције? Зашто, на примјер, партије опозиције, многе НВО и други друштвено одговорни фактори не би удружено позвали грађанство на неплаћање рачуна за струју? Потребно је мало куражи. А кад се већина одлучи на то, резултат мора пристићи. То би била једна смислена и ефикасна форма грађанске непослушности против политика пљачкашких злотвора.

 

————————————————-

 

Душко је пројектован за главног „Мурту“?

 

Све су прилике да је „Курта-Мурта“ сценарио, осмишљен негдје вани, увелико покренут у оквиру црногорског претполитичког друштва. Да је то тако не говоре само информације које добијамо о вршљању западних емисара широм земље ових дана, већ и изјаве и понашања руководстава политичких партија које су у контакту с њима.

 

Тако, рецимо, партија УРА не покушава да прикрије срамотну изјаву локалног функционера, који позива Душка Марковића да „преломи“ и „прикључи се демократским снагама“. Напротив, изјаву којом се други човјек криминалне организације ДПС позива на политичку сарадњу УРА чак спонзорише на фб. Даље, млађани Бечић у оквиру интервјуа у којем први пут помиње намјеру сопствене партије за организовањем протеста, као позитиван примјер и узор наводи „македонски сценарио“. Иако је општепознато да је „македонски сценарио“ заправо пројекат западних центара моћи чији је примарни циљ био угуравање те земље у НАТО и њено подвођење под сопствену зону интереса. Знамо да су такав пројекат спровели уз противљење већинске воље народа, који је бојкотовао референдум. Надаље, медијски концерн „Вијести“ кроз уста свог популарног колумнисте такође намеће сценарио, на суптилинији начин од претходних примјера, у којем умјесто „корумпираног Мила“ у странци преузима власт „мање корумпирани Душко“.

 

Дакле, не постоји могућност да су сва ова подударна дешавања случајна, очито је да се ради о пројекту у који су већ укључени многи домаћи субјекти. Извањци су се у нашем случају одлучили, за разлику од неких околних искустава, на посебно одвратан сценарио који подразумијева истицање у први план „здравог ткива ДПС-а“. Душко Марковић би требало да буде главни „Мурта“ у западном пројекту, док би „извођачи радова“ из опозиције, медија и НВО имали запажене улоге у „НАТО-демократизацији земље“. Мислим да постоји један фундаменталан разлог због којег су се странци одлучили да, насупрот ранијим примјерима, у монтенегринском случају не иду на обарање комплетне режимске партије, већ само њеног шефа и њему најближих. Ради се, заправо, о пројекту затирања било којег значајнијег српског политичког фактора у НАТО-Монтенегру. Та ставка је њима од изузетног значаја и не односи се само на НАТО-Монтенегро, већ на читав регион, и дио је њихове геополитичке стратегије супротстављања Руској Федерацији. Зато сценарио са „Душком-Муртом“ не укључује нити један српски политички фактор, осим оних који су асимиловани и пацификовани у пројекту Демократске Црне Горе.

 

Подразумијева се, антидот за овакав сценарио лажне демократизације који не одговара интересима народа Црне Горе је реализација 6 плус тачака антисистемског ПСН. Уколико организатори актуелних протеста пренебрегну наведене ствари, које су свима пред очима, постаје евидентно да су и они, или претежан дио њих, под утицајем партија које спроводе западни сценарио. Зато би, за почетак, званичан захтјев за забраном криминалног удружења ДПС одагнао сумње о уплетености организације актуелних протеста у „Курта-Мурта“ пројекат. Тада би и народ био релаксиранији и масовније учествовао на протестима.

 

————————————————-

 

„Нијесам“, вели, „властољубив“.
Господин диктатор, након три деценије страховладе.

 

————————————————-

 

Заједничка љетовања у Сан Тропеу, луде журке, гаранције за кредите, и ладно вели човјек: „Он никад није био у мојој близини“.

 

————————————————-

 

Мило управо рече да је опозиција покрала све досадашње изборе у ЦГ.
Апсурдистан.

 

Захтјев и за Душковом оставком, поред Милове, корак организатора у правом смјеру. Још увијек недовољно, али свакако за похвалу!

 

————————————————-

 

„Мене политика не интересује“ – будите сигурни да се ради о дрхтавом мишићу, или о неком ко од режима има дебеле привилегије.

 

————————————————-

 

Не би било лоше на сљедећем протесту бацити покварених јаја и трулих парадајза: на РТЦГ, Побједу и сличне клептократске стубове…

 

————————————————-

 

Сјећам се како сам још прије десетак година инсистирао на употреби израза „диктаторски режим“ за успостављену власт у Црној Гори, оснивајући накнадно и групу „Отпор диктаторском режиму – грађанска непослушност“. Моје инсистирање базирало се на увјерењу да се морају прецизно дијагностификовати симптоми како би се утврдила одговарајућа терапија. Згрожавали су се тада перјанице НВО сектора, као и главешине опозиције, од такве моје реторике. Сјећам се, многи су ми говорили: „Знаш, то је мало екстреман вокабулар, шта ће рећи из Европе? Могло би се можда рећи – мафиократски режим, криминализована власт. Али, диктаторски режим звучи превише грубо. Уосталом, овдје постоје партије опозиције, постоје институције и независни медији – то нијесу особине диктатуре“.

 

Тада сам моје саговорнике подучавао неким основама из политичких наука и социологије, појашњавао им разлике између разних типова диктаторских режима, износио Винтробову табелу, итд. Образлагао које су основне карактеристике које монтенегрински режим чине диктаторским.

 

Данас се ситуација измијенила. Сви, изреда, па и многе „невјерне Томе“ од главешина опозиције користе израз „диктаторски режим“ за монтенегринску пошаст. Научили су. Зато ћу их сада питати: у којој диктаторској земљи је владајућа партија остала на сцени након обарања власти? Размислите, и тада ћете стићи до одговора и терапије. ДПС је криминална удруга. Зато: забрана ДПС-а.

 

————————————————-

 

„Нећемо радити против воље грађана“, је ли тако, Марковићу? Како то лијепо звучи… А када сте признавали лажну државу Косово, уз 85% противних грађана, шта тада би? Када сте уводили санкције Русији, и тада ноншалантно заборависте на вољу грађана? А ономад када сте преварно угуравали Црну Гору у злочиначки НАТО, и тада вољу грађана стависте под тепих?

 

А, да, заборавих, у свим овим приликама понижавања грађана и Црне Горе ви сте били „визионари“. Онако се, „визионарски“ унередисте по вољи грађана и по завјету наших ђедова. Срам вас било.

 

Никога не можете више фолирати. Не постоји здраво ткиво. Сва су та ткива једнако малигна. Прљава, убуђала монтенегринска хипокризијо, ДПС ти је име. Забрана режимске партије – друштвени приоритет.

 

————————————————-

 

Знате, често ми се деси да, када критикујем срамну уређивачку политику РТЦГ, добијем приговор неких опозиционара, типа: „Зашто уопште гледаш тај режимски програм, ми никада не пратимо РТЦГ“.

 

Мислим да таква врста приговора није на мјесту, колико год изгледао логичан избор не гледати ствари које не пријају. Јер, можете ви не гледати РТЦГ, али то њих неће спријечити да вам узимају паре из џепа, јер већи дио вас су порески обвезници. Дакле, Јавни сервис, који би морао бити у служби свих грађана, брутално подмеће, дезинформише, дискриминише противнике режима и на националној основи, шири нетрпељивост, хушка. И уз то отима паре дискриминисаним грађанима за такве „услуге“. Описана ситуација је монструозна. Стога, реакција типа: „Ма брига ме за све то, ја њих никад не гледам“, није баш одговарајућа за такву ситуацију, нити ће медијске манипулаторе такав тип игнорисања нарочито погодити.

 

Нагласићу да на државној телевизији раде и лица која нијесу одговорна за срамну уређивачку политику куће, и она нијесу предмет моје критике.

 

Гледао сам и вечерас Дневник РТЦГ: опет су надмашили сами себе у скандалозној режимској пропаганди, а извјесно саопштење тзв. Јавног сервиса као да је писао руководилац ДПС-а. А вјероватно и јесте. Поновићу, као нека почетна врста исказивања става слободна човјека током будућих протеста могла би бити бацање трулих парадајза и покварених јаја на зграду РТЦГ (а можда, попут француских фармера, и лансирање животињског измета, тј. балега, зашто да не?), класичан метод у многим демократским земљама. Али, то неће бити довољно, подразумијева се.

 

Бојкот РТЦГ који ових дана заговарају неке политичке партије такође није довољан. Он ме помало подсјећа на држање особа које не гледају Јавни сервис, а које сам описао на почетку. Један од обавезујућих корака морао би бити подношење кривичних пријава против менаџмента РТЦГ, тј. против свих који су одговорни за бестидну уређивачку политику, изазивање међунационалне напетости, дискриминацију слободних људи, одбрану клептократије. Све те особе морају бити упозорене, оне морају знати да ће ускоро одговарати пред ослобођеним институцијама. Па нека с тим сазнањем наставе са досадашњом политиком и непочинствима, а увјерен сам да многима од њих то неће бити лако.

 

————————————————-

 

„Ви сте против Црне Горе!“, ускликнуше скупа, напипавајући коверте у џеповима. „Бранићемо диктатора до посљедњег покраденог евра!“

 

————————————————-

 

Мало шта у данашњој Мрчогори може бити љигавије и гнусније од подмлатка ДПС-а. Ти татини синови, који уживају све могуће врсте привилегија само зато што су им се тате „јуначки“ налупежале у клептократском друштву, научили су да имитирају диктаторског идола до свих могућих детаља, како у реторици тако и у подигнутој обрви и котрљајућем „р“. Неки од њих су и у Парламенту и мисле да озбиљније звуче са вјештачком говорном маном. И тако, ови режимски пицопевци заједно са старијим клептократским колегама колегама сложно понављају како је „против Црне Горе“ свако ко је против њиховог диктаторског идола. А они су моралне громаде и поштењачине. Могло би бити комично, али и није, када се досјетимо да ови ненаједени „гузоњини синови“ за издају оптужују људе који због свог става и слободе најчешће ђеци немају да купе ни чоколадицу.

 

Вријеме вам истиче, све ће доћи на своје, када накарадни систем буде демонтиран а институције ослобођене. Тада неће више бити Мрчогоре, већ ће васкрснути Црна Гора. Тада ћете знати, попут ваших татица, да је отето – проклето.

 

————————————————-

 

Хан још једном похвалио „европски пут“ диктаторског режима. Разлог да се организатори ограде од лицемјерја ЕУ на протестима.

 

————————————————-

 

Велики протести су увијек лијепа прилика да се сретну неки дивни, храбри пријатељи које одавно нијеси видио, да се осјети енергија слободна човјека и да се демонстрира морална надмоћ над режимским бубашвабама. Синоћни протест је, упркос очајним временским приликама, опет био масован и на улицама се, пркосећи несносном вјетру, изнова осјетила енергија људи жељних промјена. Људима који су изашли, нарочито онима који су из других градова пристигли у Подгорицу, мој дубоки наклон и поштовање. Што се тиче саме организације, можемо као већина коментатора на друштвеним мрежама рећи да је све било дивно и бајно и прикључити се непродуктивној колотечини. Или за промјену можемо изнијети ствари онако како стоје, тј. рећи да је организација била на прилично лошем нивоу, и тиме подстаћи саме организаторе да радикално измијене концепт будућих протеста и исправе многобројне пропусте. Подразумијева се, одлучићу се за ову другу ствар, тј. изнијети ствари онаквим какве јесу.

 

Прије свега, не може се више потцјењивати онолика маса народа озвучењем које је на очајно ниском нивоу. За солидно озвучење нијесу потребна нека огромна новчана средства, тако да за организаторе недостатак финансија не може бити увјерљив изговор. Читаво вријеме прије почетка шетње био сам на тргу, а нити сам схватио ко су били говорници, нити разумио било шта од онога што су изговарали. Вјерујем – ни већина осталих протестаната. Говорници испред зграде РТЦГ су се тек нешто више чули и разумјели. Надаље, током дуготрајне шетње протестанте је пратило возило са чијег разгласа се чула музика која се сасвим солидно чула. Зашто се то возило и озвучење није искористило за обраћања, за слање неких порука? Осим очигледне ефектности таквог начина обраћања, оно би окуражило и дало енергију људима који су по ужасном вјетру и мразу прелазили маршуту која уопште није кратка.

 

Осим тога, а још важније, јасни циљеви, захтјеви и кораци су нешто што још није довољно дефинисано од стране организације. Синоћ чух – „оставке руковдства РТЦГ“. Наравно, оправдано и подразумијевајуће, али толико пута поновљено и свакако недовољно за домет који се очекује од покренутих протеста. Организатори актуелних протеста морају разумјети, а надам се да се се неће претјерано наљутити: нијесу њихов персонални ауторитет, нити нека изражена политичка аналитика и умјетничка креативност, заслужни за масовност ових протеста. Не – иако неке од њих познајем као добре особе и антирежимлије – мислим да масовност не зависи превише од њих. Масовност је прије свега покренута размјерама политичког скандала који је изазван афером „Коверта“, јер су први пут презентовани конкретни докази за сва она режимска непочинства о којима се годинама шушкало. Народ је једноставно осјетио да такве размјере скандала изискују масован излазак на улице. Заслуга људи из организације је првенствено у томе да су прије других одлучили да изађу и буду у прилици да координирају неким дешавањима на улици уз велику масу изашлог народа. Према таквој прилици организатори морају показати максималну одговорност.

Дакле, не смије бити произвољности и импровизације у испостављању захтјева и циљева. У наступима у јавности чуо сам од неких организатора, које иначе поштујем као антирежимлије, како то ипак раде произвољно. Рецимо, један од њих каже како се залаже за забрану ДПС-а, а у наредној реченици износи како се такође залаже за техничку Владу за припрему ванредних избора у којој би било мјеста и за ДПС! То је, рецимо, једна од произвољности, недосљедности, контрадикторности – назовите како хоћете. Јер, бесмислено је очекивати учешће представника ДПС-а у било каквој Влади ако им се прије тога шаље порука да ће након тог учешћа бити забрањени. То је само једна од произвољности коју ћу поменути у овом посту. Уопште, и поред овог наступа једног од организатора, и даље није јасно да ли се ти организатори уопште и залажу за забрану ДПС-а, на чему инсистира Покрет Слобода народу? Све ове мањкавости, како у изношењу самих захтјева и циљева, тако и у техничкој организацији протеста, неопходно је кориговати у најхитнијем могућем року, јер од свих тих ствари зависи будућа масовност. Наравно, подразумијева се да ни саме шетње неће довести до било каквог резултата, без обзира на масовност, и у догледно вријеме треба почети са примјеном неких метода грађанске непослушности. У том смислу, незаобилазно је консултовање Шарпових метода ненасилног отпора, које смо још прије 7 година превели и презентовали на групи ОДР-ГН.

 

Толико у овој прилици, а надам се да ће моје критике и сугестије од организатора актуелних протеста бити прихваћене онаквим какве јесу, тј. као добронамјерне и конструктивне.

 

————————————————-

 

О значају ставке „+“ антисистемског покрета

 

Општепознато је да слободарски и антисистемски Покрет Слобода народу инсистира на војно неутралном позиционирању Црне Горе, имајући у виду да након преварног угуравања земље у НАТО није могуће остварити суверену политику државе нити ону која је у интересу грађана.

 

Оно што сви антирежимски политички фактори у Црној Гори морају имати у виду, и око чега се сви морамо усагласити, јесте: угуравање Црне Горе обављено је на преваран и нелегитиман начин. Народу је ускраћена могућност да се изјасни о једном од најзначајнијих питања, а преварно угуравање у војни савез обавила је институција чији састав произилази из покрадених избора. Ову ствар морају имати у виду и организатори актуелних протеста.

 

Дакле, ја се сада нећу бавити уобичајеним конструкцијама-замкама разних квазианалитичара и политичара који су експерти за општа мјеста и баналности, типа: „не отварајмо питања која нас дијеле“, или „концентришимо се на приоритете, као што су празни фрижидери“. Знам да међу организаторима има људи који су за НАТО, из неких њима знаних а мени несхватљивих или достојних презрења разлога. Знам да има људи који мисле да је неутралност неодржива. Знам да има и оних који су за војни савез са Русијом. Нећу сада улазити у те ствари нити расправљати са неистомишљеницима по овом питању. Ја само кажем: уколико посједујемо минимум демократског капацитета и воље за консензусом, морамо се сви усагласити око сљедећег: након ослобађања институција мора доћи до преиспитивања нелегитимне одлуке режима о угурувању Црне Горе у НАТО. Тј. мора се дозволити народу слободно изјашњавање. А како народ одлучи – његово је суверено право.

 

Превише сам се којештарија наслушао ових дана, а једина већа бесмислица од захтјева за техничком Владом у којој ће бити и клептократе из ДПС-а (што заговарају неке опозиционе странке и организатори актуелних протеста), јесте предлог за пријевременим изборима НВО перјанице „Вијести“ и свеприсутне Далиборке Уљаревић.

 

Сматра Уљаревић да је захтјев за било којом техничком Владом „губљење времена“, и предлаже пријевремене изборе, заборављајући при том (или не?) да би било који избори у овом тренутку, када народ масовно почиње да излази на улице захтијевајући пад клептократије, представљају сламку спаса за пољуљани диктаторски режим. А ево како Далиборка „аргументује“ захтјев за пријевременим изборима: „државни апарат је срастао са ДПС, и то криво срастање опозиција може пресјећи само добрим изборним резултатом“. А није ли чињеница да је државни апарат срастао са ДПС управо разлог тродеценијске доминације режимске партије на намјештеним и лажним изборима, штована Далиборка? Није ли управо то срастање, та тотална режимска контрола институција које би морале бити независне, основни разлог за све крађе и намјештаљке на претходним изборима? И шта предлажете Ви: да народ у улози телади опет иде на унапријед припремљену кланицу, да опет ради против сопствених интереса? Оваква аргументација и „аналитика“, након оволико година страховладе и превара, најчешће ме избаце из такта. Али данас неће.

 

А што се тиче техничке Владе са ДПС – то је тек мало мања бесмислица. ДПС мора пасти на улици, па га онда ослобођене институције морају забранити, па тек онда треба направити техничку Владу. Коју ће чинити, како јој само име каже – техничари и експерти, и чији ће једини задатак бити, у року од годину дана, припрема првих слободних избора у историји Црне Горе. Неко каже – нереално? Све изгледа нереално када се потцјењује народ и његова одлучност. Само треба одабрати прави пут.

 

————————————————-

 

За „Спутњик“ сам коментарисао Ђукановићеве пријетње учесницима протеста:

 

„Аналитичар Бошко Вукићевић објашњава да је јавно изношење непобитних докумената и доказа о режимској корупцији и крађама учинило да доскора прилично пасиван народ масовно изађе на улицу, како би испољио своје незадовољство и затражио одлазак власти.

 

„Досадашње протесте у организацији неких грађанских активиста подржале су све партије опозиције. Осим тога, први пут присуствујемо ситуацији да и бивши гласачи владајуће партије, уз јавно признање да су гласали за ДПС, излазе на улицу и траже промјене“, каже Вукићевић за Спутњик.

 

Коментаришући поруке Ђукановића, да грађани, уколико буду насилни, „ризикују да се сукобе са државом“, Вукићевић оцјењује да нема сумње да је реч о отвореној пријетњи учесницима протеста, те да је актуелна стратегија „утјеривања страха“ један од малобројних инструмената који је остао у рукама власти, као одговор на актуелну кризу изазвану афером „Коверта“.

 

Став Ђукановића да „ко је против њега, тај је против државе“, саговорник Спутњика пореди са француским краљем Лујем XIV, напомињући да је отворена пријетња предсједника Црне Горе грађанима такође и његов начин да их опомене на неке ситуације из недавне прошлости.

 

„Рецимо, на ону из 2015. године, када је уз бруталну силу на улици и уз употребу сузаваца растјерао велику масу окупљеног народа. Његова порука је да ће власт бранити до краја и свим средствима, без обзира на све могуће сценарије разрешења политичке кризе. Одговор слободног народа који протестује на ову злокобну поруку аутократе мора бити јединствен: наставак масовних протеста уз постепено увођење метода грађанске непослушности и ненасилног отпора. Уосталом, методи ненасилног отпора су се и историјски показали као најефикаснији и, уз критичну масу грађанства на улици, доводили су до отказивања послушности основних полуга система неких аутократских режима.“, каже Вукићевић.

 

На крају разговора за Спутњик наш саговорник закључује да о свему томе организатори актуелних протеста и те како морају водити рачуна и то прије свега при испостављању исправних политичких захтјева, како би се, упозорава, „промјене десиле у корист народа, а не неких иностраних центара моћи“.

 

————————————————-

 

Никад више ДПС!
Забрана ДПС-а!
Ни Курта ни Мурта, своји на своме, окупатори напоље.

 

————————————————-

 

Након што је мјесецима најављивао и заговарао некакво „разграничење“ и размјену територија, ратни злочинац Тачи јуче изјављује да ће то моћи само преко „њега мртвог“, да је његово „Косова“ цјеловито и недјељиво. Наравно, уз то је додао да жели тој „недјељивој територији“ придодати још неке дјелове Србије: Прешево, Бујановац, Медвеђу.

 

Подразумијева се: није овај Тачијев заокрет знак попуштања пред неким још већим екстремистима из албанских редова, већ се ради о, помало неотесаном и простачком, заузимању почетних позиција прије евентуалних преговора. О чему год да се ради, неспорно је: безобразлук и фукарлук политичких лидера Албанаца превазилази све могуће границе. Не треба имати илузија о неким великим неслагањима унутар албанског политичког корпуса: и поред извјесних тактичких мимолилажења свима су њима исти циљеви, и најчешће глуме свађе и разлике како би олакшано достигли те циљеве. Та воља за даљњим покушајима понижавања српског народа и његових представника, та несојска порука: „сад нам је мало и читаво ‘Косова’ „, дио су менталитета људи који су униформе терористичке организације преко ноћи замијенили одијелима политичара. Таква врста менталитета није само примијетна на Косову и у Албанији, већ и у Црној Гори и Македонији, тј. у свим оним земљама чије су територије аспирација пројектаната велике албанске државе.

 

Наравно, не би вирус безобразлука и фукарлука политичких лидера Албанаца харао регионом да није добио „зелено свјетло“ западних центара моћи. Дакле, поред простачких и предвидивих лукавстава Албанаца који глуме неслагања, постоји и други ниво лукавстава и лицемјерја, софистициранији, на којем играју САД и неке европске државе. Они се тобож „љуте“ на Албанце због уведених такси према Србији, они према приштинским властима најављују „казнене мјере“, а заправо руководе и координирају свим тим албанским потезима. Циљ свих ових политика западњака није тешко докучити: он се налази у вишедеценијским политикама обуздавања Србије и српског фактора, као доминантног на Балкану. А сламање тог фактора би било дио вишег пројекта – обуздавања Русије, као силе заштитнице и традиционалног савезника Срба.

 

У читавој ситуацији превише не изненађују тајни пројекти Запада. Они, заправо, и нијесу претјерано тајни, осим што се за остварење циљева најчешће користе лукавства, цинизам и подлост. Не изненађују ни реторичка дивљања и бандитизам политичких лидера Албанаца: они су такви увијек и били, само што су сада од западњака добили крила. Највише зачуђује чињеница колико смо дубоко ми потонули, и колико се све ово одиграва уз запањујућу нашу пасивност. Под „ми“ не подразумијевам само српски народ Црне Горе и Србије, и ма гдје друго он живио, већ и све земље настале након распада бивше Југославије. Доспјели смо у кафкијанску ситуацију, да „највише зачуђује то што зачуђујуће никог не зачуђује“. Ко је прије само пар деценија могао да претпостави да ће ратни злочинац Тачи, с висине предсједника неке лажне творевине, моћи да ведри и облачи и да се изругује својим жртвама? Ко је могао помислити да ће још екстремнија понашања, у својству политичара, имати још екстремнији његов колега – Харадинај? Да не помињем оног Албанца предсједника Парламента Македоније, такође бившег терористу, и многе друге. Американци и НАТО су пацификовали наш регион на један веома љигав начин: понизили су нас до те мјере да су нам поручили да су терористи, силоватељи и убице наше нејачи на истој нози са нашим политичким представницима. Док су друге наше политичке представнике осуђивали и убијали у њиховим судовима. Најжалосније је што је овакво понижење протекло без готово икакве реакције. Јесте, многи од нас су протестовали против првог доласка Тачија у Црну Гору. Јесте, многи од нас су организовали протесте против насилног и преварног угуравања Црне Горе у НАТО. Али је већина ћутала. У томе је наша највећа несрећа.

 

У праву је Тачи, Косово јесте недјељиво: оно је срце Србије. Догодине у Призрену! Покрет Слобода народу не признаје преварно и нелегитимно угуравање Црне Горе у НАТО и наставиће да се бори за ослобађање земље од окупатора.

 

————————————————-

 

Тако то бива, господо дукљаноиди, када ваш пројекат базирате искључиво на једном болесном, изопаченом, манијакалном антисрпству. Своје рођаке, најближе сте лишавали посла, дискриминисали их на све могуће начине, само да бисте задовољили ваше накарадне амбиције и наопако тумачење историје. Ваше благостање сте градили на несрећи најближих, чија је једина кривица, по вашем поремећеном мишљењу, та што се осјећају Србима. И склапали сте савезе са онима који вам нијесу браћа, ни по поријеклу ни по језику, само да бисте направили што је могуће веће зло и несрећу српској популацији.

 

Е, сад је ђаво дошао по своје. Ваши партнери од вечерас угрожавају ваш најдрагоцјенији пројекат. Албанске заставе се вијоре широм Црне Горе и ударају се темељи великоалбанске творевине. И свака част Албанцима на њиховом јединству. Њихови политичари јесу агресивни и примитивни, њихов пројекат је за сваку осуду, али за албанско јединство скидам капу.

 

А ви, дукљаноиди, упитајте се: докле ће вас довести ваша болесна србофобија?

 

————————————————-

 

Овдје се не доводи у питање Серверов став, његова подршка Ђукановићу која је очекивана и легитимна, јер Американци најчешће подржавају диктаторе широм свијета, али је интересантна аргументација којом став образлаже. Сервер сматра да није вријеме да се Ђукановић повуче, „јер још увијек нема опозиције која је пронатовска“. Оваква врста потцјењивања и понижавања слободног мишљења и изјашњавања грађана Црне Горе је карактеристична за западне и америчке интелектуалце који се баве нашом земљом. Сервер каже, другим ријечима: „Тек када сви ваши опозициони лидери буду амерички шпијуни, може се говорити о одласку Ђукановића“.

 

Наравно, за мене који сам стари антисистемски и анти-НАТО активиста, Серверове ријечи изазивају само презир и нијесу достојне било каквог одговора. Међутим, треба да му одговори баш неки црногорски политичар или новинар који је присталица НАТО и ЕУ, ријечима: „Како се усуђујеш да на такав начин потвцењујеш нашу државу и понижаваш слободно мишљење и избор црногорских грађана, битанго?“ Мислите ли да ће му неко рећи нешто слично из тог амбијента? Да ће се колумнисти „Вијести“ распомамити и раскокодакати у одбрану повријеђеног поноса Црне Горе? Хоће, кад на врби грожђе роди. Јер, тим амбијентом влада поданички менталитет, они мисле исто што и Сервер.

 

————————————————-

 

За данашњи ДАН писао сам о протестима, о паници у режимском амбијенту, и дао нове сугестије организаторима:

 

„Никада не умијем да процијеним број грађана на протестима, али нас је у суботу било много, баш много. Да ли 20.000 или 30.000 – тешко је рећи, али нас је било сасвим довољно да проузрокујемо паничну и хистеричну реакцију режимских медија, који су у страху од промјена вишеструко умањили број протестаната, што је поступак који у том амбијенту већ прелази у традицију. Рекоше ми да се страх од промјена осјећа и у амбијенту државне администрације, чији су службеници највећим дијелом искусни гласачи владајуће партије. У том друштвеном сегменту углавном влада непријатна и мучна тишина. Предосјећају режимлије да је крај близу и размишљају о прилагођавању новим друштвено-политичким околностима, тј. о модалитетима задржавања сопствених радних мјеста након пада власти. Тражи се излазна стратегија од стране појединаца који су најчешће незаслужено, и у одсуству стручних капацитета, отимали радне позиције особама које су противници клептократије и које се нијесу продале. Самим тим, то непријатно ћутање ухљеба најчешће је праћено узајамним сумњичењима и унутрашњим монолозима о теми: ко ће бити први прелетачи и ко ће се први прилагодити промјенама. Мучну тишину у редовима владајуће партије понекад прекине какав изненадан потез локалних функционера као што је скорашња, комична у својој наивности и ничим изазвана, јавна додјела нових чланских карата ДПС-а у Никшићу. Шушка се да је већина тих „нових чланова“ одавно било у режимској партији, што појачава комичан ефекат и даје додатну потврду да је режим у озбиљним проблемима.

 

Што се тиче посљедњег протеста, осим његове изванредне масовности, ваља похвалити још један корак организатора у правом смјеру, тј. испостављање још двије тачке из рецепта за демократизацију антисистемског Покрета Слобода народу: захтјев за изласком опозиције из Парламента и за бојкотом свих избора у организацији диктаторског режима. Осим тога, захтјевом за смјену не само диктатора Ђукановића, већ и премијера Марковића, организатори су се већ раније оградили од сценарија који су фаворизовали неки центри моћи, који би укључивао истицање у први план тзв. здравог ткива ДПС-а, или „Курта сјаши, Мурта узјаши“ пројекат. Добра ствар је и што је на суботњем протесту испостављен рок, након којег је најављено да нема разилажења са улица до пада режима. Но, сви ти кораци организатора у правом смјеру и даље нијесу довољни. Временом код њих мора сазрети и увјерење о, не само нужности, већ императиву забране режимске партије за коју не постоји више ни минимум сумње да функционише по принципима криминалне организације. Уколико се ДПС-у дозволи било какво учешће у изборном процесу након пада режима и демонтаже система, такви избори би тешко могли бити виђени као регуларни. Након ослобађања правосудних институција и забране ДПС-а, једини задатак техничке Владе, састављене од експерата, био би стварање услова за прве слободне изборе у Црној Гори.

 

Осим тога, не смије се „гурати под тепих“ и цензурисати питање спољнополитичког одређења Црне Горе, тј. недопустиво је отћутати на преварно и нелегитимно угуравање земље у НАТО. Свако је слободан да о тематици има сопствено мишљење, да буде за неутралност, за НАТО, или за савез са Русијом, али мора постојати демократски капацитет да се каже, већ у овом тренутку и за вријеме протеста, да само народ може да одлучује о овом питању након успостављања слободних институција. Уколико такав демократски капацитет не постоји код организатора, уколико се ово питање цензурише из било ког разлога – већ се припрема терен за крњу демократизацију земље. Тако да организаторима, а и свим осталим учесницима овог процеса, сугеришем изнијете ствари.

 

Најзад, рок од двије седмице сасвим је довољан да се ствари темељно и детаљно припреме за наредни протест, након којег нема више разилажења. Подразумијева се, број окупљених грађана биће још већи и то је једна од кључних ствари у процесу свргавања диктаторских режима. Међутим, сама масовност није довољна; њу мора пратити постепено увођење пажљиво планираних акција грађанске непослушности и пасивног отпора. Ако све то буде детаљно испланирано и изведено, у једном тренутку доћи ће до отказивања послушности режиму кључних полуга система, прије свега дјелова репресивног апарата и АНБ-а. То ће бити почетак краја режима.“

 

————————————————-

 

Док је афера „Коверта“ у пуном јеку, и док народ масовно излази на улице против лоповлука и тираније, Столтенберг још једном пружа јавну подршку диктатору Ђукановићу. Нема дилеме: НАТО је непријатељ и кочничар демократизације Црне Горе на исти начин као што су и тиранин Мило и клептократска врхушка Монтенегра.

 

Поштеном и обесправљеном народу који излази на улице ове ствари би морале бити јасно саопштене, али то најчешће спречавају разни фактори који раде у интересу страних центара моћи. Прије свих „Вијести“ и Друга фамилија, који су већ дубоко зарили њихове масне, профитерске прсте у протесте, покушавајући да утичу на организацију и да злоупотријебе чисту енергију народа. Овај медијски концерн за дезинформације је између осталих ствари увијек цензурисао активности антисистемског Покрета Слобода народу, подваљивао му и износио лажне информације. Тако прије пар дана није пренио ни информацију о регистрацији Удружења грађана ПСН. Не би било срећнијих људи од М. Перовића и Ж. Ивановића уколико би НАТО и западни центри у једном тренутку одабрали њих као извршиоце радова, умјесто ислуженог Мила. Стога се треба пазити још једне њихове политичке свињарије и држати их на солидном одстојању од организације протеста. Неће бити лако, али није ни немогуће, уколико буде воље за истинским суверенитетом и за ослобођењем земље. Зато – сви на протесте 16-ог, до пада режима и демонтаже система!

 

А НАТО? НАТО у блато!

 

————————————————-

 

Српска популација је погонско гориво и ових грађанских протеста, као и свих. Зато се морају уважити њени захтјеви: НАТО – напоље!

 

————————————————-

 

Има једна интересантна ствар у вези са овим протестима. У првом плану су и „најгрлатији“ многи који су подржавали ДПС, директно или индиректно. Међу њима има оних који су увијек били пасивни и „незаинтересовани“ за непочинства клептократије, из страха или користи. Има и појединаца који су били чланови лоповске режимске партије, или њени савезници у кључним тренуцима, из користи, подразумијева се. Сувишно би било и досадно сада правити списак свих тих особа; уосталом, имала би се читава књига о томе написати.

 

Поменућу само два еклатантна примјера: перјанице „Вијести“ – М. Перовића и Ж. Ивановића. Рецимо, њих двојица су увијек у кључним тренуцима, и у онима када је режиму било најклимавије, пружали подршку ДПС-у, скупа са својим гласилима. Ивановић је у једној прилици такву подршку и образложио: рекао је да је „од двије мафије подржао једну“, ону државотворну и, ваљда, ближу остварењу његових финансијских интереса. Након такве изјаве, многи су се у чуду питали: зашто уопште подржавати било какву мафију, зашто дати подршку организованом криминалу? Ивановић никада није дао одговор на то питање.

 

С друге стране, професор математике, а уз то и мултимилионер и оснивач банака (што јесте мало необично и не иде најчешће уз професорско звање), М. Перовић, такође је имао заједничких пословних интереса са Првом фамилијом. А и шовинистичких, дакако – сјетимо се како је његов недјељник окарактерисао неуспио покушај обарања власти од стране тадашње опозиције: „Полеће соко, и ниско паде“. Уосталом, М. Перовић је написао и један од најљепших хвалоспјева диктатору Ђукановићу, у којем је истакао, отприлике: „…да се Мило повукао 2006, након стицања независности, био би упамћен као херој, као ‘чудо невиђено’, бла бла…“ Тешко се могу појмити размјере тог срамотног покушаја аболирања свих злодјела Ђукановића за период 1990-2006; то може учинити само Друга фамилија.

 

И поред овог општепознатог историјата сарадње Прве и Друге фамилије, „Вијести“ желе да се наметну као неко ко има активну и пресудну улогу у овим протестима. Њихова бивша новинарска перјаница која је прешла у политичке воде јавно се хвали како је „први савјетник Д. Кнежевића“. „Вијести“ покушавају да оркестрирају дешавања, наметну темпо, организују некакве форуме за протесте, итд. А ја опет кажем: држати их што даље од центра збивања, јер ће опет направити неку политичку свињарију.

 

Но, да се вратим на почетак поста. Бивши пасивци и режиму блиски појединци сада играју активну улогу; чак се усуђују да дијеле лекције онима који су читав живот посветили одупирању режиму. С друге стране, ти други, који су усљед непрестаног и неупитног супротстављања режиму доживљавали разне врсте дискриминације и насиља, сада су стављени у други план. Иако је читава та ситуација прилично чудновата и нелогична, нека буде таква: сада је кључна ствар остварити критичну масу. Разумије се, њен дио морају чинити и бивши пасивци и режимски активисти који наједном постадоше „љути опозиционари“. А како написах јуче, нека Срби опет буду погонско гориво. Али, ако већ прихваташ да будеш само погонско гориво, мораш имати исправне и јасне циљеве за које се бориш. Организатори су направили неке кораке у правом смјеру, морају наставити тим путем. Нека 16. марта отпочне процес пада диктатуре, забране ДПС-а и истјеривања окупатора из наше земље! Сви на улице!

 

————————————————-

 

„Позиви организатора протеста за бојкот Скупштине и свих избора нијесу логички и неодрживи су, а бојкот парламента је ругање грађанима и непоштовање Црне Горе, оцијењено је из Демократске партије социјалиста (ДПС).“

 

У овом дијелу саопштења Лоповске партије, које потписује Татин син – Ракочевић, налази се суштина црногорске клептократије.

 

Дакле, „нелогично је и неодрживо“, а уз то је и „ругање грађанима и непоштовање државе“, то што неко више неће да буде жртвено јагње које се приноси на клање институцијама под контролом ДПС-а? Ако је неки систем у суштини диктаторски и лоповски, као што је наш, шта може бити одговор слободна човјека осим свеопштег бојкота и општенародних протеста?

 

А није ти нелогично и неодрживо, ђечачићу, да све изборе добијате куповином људи и употребом институција? Није ругање грађанима то што многи скапавају од глади, док је на власти већ три деценије исти човјек, најбогатији државник свијета и кумара твог татице? Није непоштовање Црне Горе то што је баснословно богатство диктатора-кумаре од ње отето, тј. од њених грађана?

 

Ви морате бити законом забрањени, а кривично одговорни међу вама процесуирани.

 

————————————————-

 

И тако, Катнић грађанима који траже слободу и крај диктатуре поручује да се „не помамљују“ и да умјесто протеста на улици „саде лук“. Многи ће ове увреде протумачити као простаклук сировине која се докопала положаја па се с висине унеређује по народу. Међутим, мислим да се не ради само о томе, већ је ријеч о још једној Катнићевој пријетњи употребом силе. Покушај понижавања људи причом о сађењу лука је заправо порука неписменог тужиоца слободном грађанству: „и то вам је боље него да се излажете пендречењу и насиљу наше миле полиције“.

 

Нека нико не гаји илузије: они ће бранити паре и имовину коју су покрали до посљедњег пендрека који буду имали. Јер имају много тога да изгубе, а већ су показали колико су сурови и колико држе до невиних жртава. Зато и слободни људи морају ићи до краја, јер слобода нема цијену, и она се не добија: она се осваја.

 

Поновићу: уз остварење критичне масе морају бити спроведене пажљиво осмишљене акције грађанске непослушности и пасивног отпора. Таквим акцијама, непрегледном народном масом и чистом енергијом убиједиће се и тај полицајац да му се не исплати насиље, већ му се исплати да баци пендрек и придружи се слободним људима.

 

А Катнић нек се припреми да сади лук и кртолу, негдје у Спужу.

 

————————————————-

 

Па каже: „кредибилни извори из Удбе су нам рекли да се не задржавамо на улици“ :). Још увијек се надам да је шала, скривена камера.

 

————————————————-

 

Све је указивало на то да би се у суботу окупио рекордан број грађана на улици. Милу је ових дана ситуација никад неизвјеснија, док су неке од његових институционалних полуга, прије свих СДТ Катнић, изложене најоштријој осуди јавности и извргнуте руглу. Лоповска режимска партија рапидно губи кредибилитет међу најоданијим послушницима.

 

И, шта се дешава у овом тренутку, за режим најкритичнијем у цјелокупном његовом историјату? Организатори протеста издају једно саопштење, у форми и суштини сумануто и бизарно, које као да има за циљ да драстично умањи број протестаната у суботу и унесе дефетизам и немир у људе жељне слободе. Прије свега, прави се корак уназад у односу на првобитне захтјеве, одустаје се од задржавања на улици, и тиме даје повод Милу да задовољно трља руке и ужива у првој малој побједи у за њега изузетно компликованој ситуацији. Надаље, шири се сивило и суморност међу грађанством причом о некаквим планираним немирима и провокацијама. На крају, а што читавом саопштењу даје посебно бизарну црту, говори се о неким повјерљивим информацијама из АНБ-а. Као да АНБ треба да одређује ток и резултате ових протеста, као да се од ове институције чека дозвола за будуће кораке. Вјерујте ми, док сам читао ове ствари, трљао сам очи у невјерици и помишљао да се ради о објави неке сатиричне странице.

 

Наравно, сигурност грађана јесте на првом мјесту, али треба имати у виду да се ми овдје не боримо против једне спортске екипе, већ против посљедњег диктаторског режима у Европи. Он сигурно неће пасти попуштањем пред савјетима и захтјевима АНБ-а, нити уз градске шетње и хепенинге. Поновићу: уз широке консултације са представницима опозиционих партија и појединаца који су упућени у материју неопходно је разрадити ефикасне форме грађанске непослушности и пасивног отпора. А никако попуштати пред застрашивањем и уцјенама Милових институција.

 

Тешко је повјеровати да је оволика количина дилетантизма и штетности у саопштењу случајна, али ћемо ипак претпоставити да се о томе ради. Реакције на друштвеним мрежама и ћутање организатора након конференције за медије довољно говоре о штети коју је нанијело то несрећно саопштење. Мислим и да је добар дио организатора свјестан тога и да је сада тренутак да се мора спасити што се спасити може, у циљу одржања енергије протеста и његове масовности. Стога би први корак морао бити повлачење оних који су у организацији најодговорнији за ово саопштење, док би преостали организатори требало да поведу широке консултације са представницима опозиционих партија и друштвено одговорних ентитета, како би се протести наставили на начин који сам предлагао у овом и претходним текстовима, а за који мислим да је једини сврсисходан.

 

————————————————-

 

Када неко направи неку велику грешку, често је пожељно прећутати и чекати да се ствари саме од себе ријеше, ситуација побољша протоком времена. Међутим, ово није један од тих момената, јер прећутати и игнорисати јучерашњи скандалозни испад организатора протеста може довести до рапидног погоршања ситуације, односно удаљавања циља којем већина нас тежи: пада режима и демонтаже накарадног система. Зато сам јуче и реаговао (а свака моја реакција и критика су конструктивне природе), и зато ћу и данас реаговати.

 

Испоставиле су се исправним моје претпоставке да је добар дио људи који учествује у организацији актуелних протеста остао огорчен јучерашњим саопштењем дијела организације, којим се најављује попуштање пред пријетњом обавјештајних и репресивних структура диктаторског режима. То сам јуче претпоставио на основу ћутања великог дијела организатора, а данас добио и потврду од инсајдера у тој структури. Дакле, повлачење из организације људи који су најодговорнији за бизарно саопштење којим се озбиљно угрозила масовност на сљедећем протесту сада јесте и нека врста моралне обавезе. Штета је учињена, она је свима пред очима, и за њу мора постојати нека врста одговорности. Организацију треба освјежити новим, одговорним и храбрим људима. Нека неко не помисли да ту мислим и на себе и појединце из ПСН, јер ми свакако не бисмо учествовали у организацији ако се не прихвати у комплету 6+ тачака демократизације ЦГ, а имам утисак да већина у организацији и даље није спремна то да учини, иако има охрабрујућих корака. Али ћемо зато бити на улици, са народом, увијек.

 

Нажалост, остварила се и моја бојазан да ће Друга фамилија и медијски концерн „Вијести“ умијешати њихове профитерске прсте у организацију и направити неку нову политичку свињарију. Који је, заправо, коријен јучерашњег шокантног саопштења организатора? Нећете вјеровати: страх од НАТО-а или страх од замјерања НАТО-у! Потврду за овакву тврдњу имамо у синоћњем коментару једне организаторке, колумнисте „Вијести“:

„Мило Ђукановић је послије четвртог протеста добио ОДРИЈЕШЕНЕ РУКЕ ОД НАТО-а. Мислите ли да би, тако осокољен, пио кафу док му 15-20 хиљада људи под прозором виче да је лопов, лажов итд… “

Које могу бити, имплицитне и експлицитне, поруке ових застрашујућих ријечи?
– Мило има подршку НАТО-а и нико му ништа не може, ни десетине хиљада људи на улици;
– НАТО је врховни арбитар који одлучује о будућности Црне Горе;
– Мило не може пасти на улици и сваки протест је узалудан.

 

Да ово говоре неки људи који су у режимској лоповској партији, било би разумљиво. Али да појединци у организацији протеста фактички застрашују могуће протестанте и одвраћају их од протеста – то није само несхватљиво већ је и бизарно, и зато инсистирам на појму бизарности. Управо због несагледиве штете која је нанијета јучерашњим саопштењем морају се направити неки резови у организацији протеста, како би се спасило што се спасити може. Одрећи се јучерашњег саопштења и разрадити план са методама грађанске непослушности и пасивног отпора (изучити нарочито Шарпове методе).

 

Покрет Слобода народу НАТО у Црној Гори доживљава као дио проблема, а не као дио решења и као врхунског арбитра. Ми сматрамо да је он нелегално ушао у нашу земљу и да из ње мора отићи! Ми не сматрамо да нам било ко треба дати дозволу за освајање слободе, већ да је сами морамо освојити! Ми мислимо да се морамо изборити за државу која ће радити у нашем интересу, а не иностраних центара моћи! Ми желимо нешто наше и аутентично, а не симулирану демократију! Мило и НАТО, заједно – фак оф!

 

На крају, и поред обесхрабрујућих порука дијела организације, позивам храбре и слободне појединце да се у што већем броју окупе у суботу у Подгорици. До слома режима и демонтаже система – Слобода народу!

 

————————————————-

 

Буђење студената

 

У више наврата сам претходних година критиковао студентску популацију због њене пасивности, мирења са ситуацијом у накарадном систему, недостатка бунта и критичке свијести. Често су те моје критике биле и претјеране, признајем, јер колика год да је одговорност студената, она се не може упоредити са одговорношћу старијих, у свим областима, која је неупоредиво већа. Студенти су порасли у Миловом Монтенегру, у клептократији, за другачији систем нијесу ни знали.

 

Данас, када су многи од њих почели да се буде, тим пробуђеним и побуњеним могу само једно поручити: свака вам част! Поносан сам на вас! Наставите тако!

 

————————————————-

 

„Коментаришући то што су демонстранти саопштили да, због могућих нереда, ипак неће провести ноћ на улици, Ђукановић је рекао да га радује што у управљачком тиму организационог одбора протеста сједе, како каже, разумни људи свјесни своје одговорности.“

 

О овоме сам причао јуче и данас. Ако те Мило хвали, онда нешто дебело није у реду са тобом и са твојим антирежимским ангажманом. Поновићу: нека се најодговорнији за јучерашње скандалозно саопштење повуку из организације.

 

————————————————-

 

Од представника свих опозиционих странака, а и неких новинара, чули смо како концепт техничке Владе мора подразумијевати да у њен састав неизоставно улазе представници свих парламентарних партија. А то им, наравно, пружа алиби да у њу „угурају“ и ДПС. Све то нема „везе с везом“ и ради се о најобичнијим будалаштинама. Термин „Техничка Влада“ се односи, прије свега, на нека италијанска парламентарна искуства, а како сам дуго живио у тој земљи и пратио тамошња политичка дешавања, нека ми се дозволи да нешто више знам о тим стварима од наших политичара и новинара. Техничка влада, заправо, може подразумијевати више ствари, она је обично изгласана у ванредним ситуацијама, а најчешће је састављена, како се може провјерити у тексту испод, обратити пажњу – ОД ЕКСПЕРАТА, ЛИЦА СА ТЕХНИЧКИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА, КОЈА НИЈЕСУ ЧЛАНОВИ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА! Толико о незнавености наших „експерата“ који угуравају ДПС у било коју монтенегринску техничку владу.

Што се тиче нашег случаја, који је посебан и не може се упоредити са италијанским и случајевима других земаља, јер је за разлику од њих у ЦГ на снази диктатура и још увијек претполитичко друштво, ево како ПСН види Техничку владу: није од пресудног значаја да ли њу треба да чине нестраначки експерти, или експерти-чланови партија, или пак мијешани састав (о томе се треба договорити). У сваком случају у њој не може бити лоповске режимске партије. ДПС прије изгласавања Техничке владе мора пасти на улици, а затим бити и законом забрањена од стране ослобођених правосудних институција. Једини задатак Техничке владе, која би била орочена на максималан период од годину дана, био би стварање услова за одржавање првих слободних избора у Црној Гори!

 

————————————————-

 

Мило Ђукановић је највећа несрећа која се могла десити Црној Гори у посљедње три деценије. Зато мора отићи. У затвор. Пошаљимо га.

————————————————-

Да се разумијемо: огромна маса народа је изашла у ПГ. Вјероватно између 20 и 30 хиљада. Све је то дивно и красно. То је, рецимо, као да у Паризу изађе 2 или 3 милиона. У Паризу не излази више него што је изашло у нашој малој држави. И раде то што раде. У Београду је исто толико изашло и заузели су зграду телевизије. А шта смо ми вечерас чули? Пјесмице и опште фразе и приче како треба имати разумијевање према црногорској полицији. И шетња. Зашто нико у уводном говору, умјесто улагивања полицији, није рекао: „Јесмо ли за забрану ДПС-a? Јесмо! Идемо сад пред Скупштину Црне Горе!“ Зашто се за ових 14 дана није радило на припремању метода грађанске неподлушности и пасивног отпора? Окупирања саобраћајница и многиx другиx ствари?

Но добро, ја ништа не знам. Други знају боље. Наш покрет ће свакако организовати протестну шетњу на годишњицу агресије на нашу земљу и народ.

————————————————-

„Било је више од 10 хиљада окупљених…“ – „Вијести“

Ево како, подло и лукаво, еуроатлантске „Вијести“ одрађују посао у циљу подвођења протеста под комплетну контролу иностраних центара моћи, као и њих самих. Синоћ је било неупоредиво више протестаната од овога што „Вијести“ наводе, најскромније процјене које сам чуо говориле су о 20.000. „Вијести“, дакле, с једне стране дрско и љигаво улазе у организациону структуру, бирају и намећу одређене говорнике и тако контролишу процес, а с друге стране драстично умањују реалну масовност протеста. Циљ је, сада је свима јасно, да протести буду дириговани и умјерени. 20-30.000 је нешто што личи на критичну масу, док је 10.000 солидна бројка која неће претјерано забринути Мила, али га може приморати на преговоре са странцима и наравно – са „Вијестима“, о пођели колача. Већ сам на самом почетку упозоравао организацију да се мора држати што је даље могуће од Друге фамилије и подлих и профитерских потеза „Вијести“. Они нијесу успјели да се сачувају од тог злокобног утицаја. Бојим се да је сада касно.

————————————————-

Најновији иступи неких од организатора протеста већ залазе на терен нечега што би се могло назвати театром апсурда, или пак Смјехотресном Олимпијадом. Чини се да присуствујемо налету недосљедности али и бесмислица, којима нас свакодневно бомбардују таквом жестином да човјек мора помислити да се оне не дешавају случајно, већ да постоји пројекат минирања ових изузетно масовних протеста. Оно што читавој ствари даје бизаран призвук и отужну слику је претпоставка да се управо међу организаторима налазе главни извођачи радова у пројекту минирања. Уосталом, јуче сам писао о жалосној улози профитерских „Вијести“, које с једне стране покушавају да преузму примат у организацији, а с друге бестидно умањују реалну масовност на протестима. Како би се постигао ефекат диригованих протеста, који за циљ неће имати пад диктатуре и демонтажу система, већ евентуални договор с диктатором о подјели плијена или крњу демократизацију са „здравим ткивом ДПС-а“.

Тако, присуствујемо драматичној прогресији у бесмисленим и контрапродуктивним излетима неких од организатора. Прво су показали један несвакидашњи аутизам у неспремности да прихвате разговоре и савјете неких који су се са сличним стварима суочавали годинама уназад. Неприхватање комплетног стратешког оквира ПСН рецимо, а испостављање сопствених парцијалних захтјева који су само дио 6+ тачака био је први корак. Ја сам чак и то дјелимично прихватање рецепта похвалио, у нади да ће слиједити наредни охрабрујући кораци, али је оно нажалост било праћено недосљедношћу. Та недосљедност се састојала у шокантном одустајању од најављеног останка на улици. Касније су се ређале невјероватне изјаве, попут оне да је „НАТО уз Мила“, што ваљда „сужава могућности на улици“. Послије њих слиједиле су многе друге које нећу набрајати, а данас као шлаг на торти добијамо коначни проглас, добитну комбинацију и финално рјешење: „ми желимо да извршимо притисак на власт да сама оде“.

Нећу сада истицати комичне ствари у овом „открићу“, апсурд да га изговара неко ко има улогу организатора, јер су ствари исувише избиљне. Само ћу рећи сљедеће: замислите како је оном грађанину, жељном слободе, који у ПГ дође из Берана, Пљеваља, Бијелог Поља, из неког другог црногорског града – када чује ове ријечи? Како се осјећа тај намучени херој, који можда одваја посљедњу цркавицу за пут до ПГ, у нади да ће допринијети свргавању диктатуре, када чује ове ријечи организатора које демотивишу на један драматичан начин? Лако је нама из Подгорице изаћи на протест, људи који долазе са стране су прави хероји које треба испоштовати. Оваквим начином се тим дискретним херојима убија свака нада.

Намјерно у постовима говорим о „дијелу организације“, јер знам да у организацији има и оних који ове ствари разумију и који желе другачији приступ. Дакле, радикализација у овом случају не подразумијева никакво насиље; треба само, понављам по стоти пут, изучити и испланирати одговарајуће форме грађанске непослушности и ненасилног отпора и аплицирати их на терену. Консултовати Шарпа и сличну литературу. Тражити савјете и учешће свих опозиционих субјеката. Клонити се „Вијести“ и странаца: њихови циљеви не коинцидирају с интересима народа. Прихватити 6+ тачака. Још није све готово, и даље има времена и енергије да се ствари ставе у прави колосијек. Слобода народу.

————————————————-

Што се тиче мораторијума по питању НАТО-а, о тој тематици сам писао у неким својим текстовима још прије неколике године. Током једне конференције сам рекао:

„… Једино решење је мораторијум на изјашњавање о уласку земље у НАТО до периода након првих слободних избора у историји земље“.

Међутим, не сјећам се да се неко од граЏаниста и организатора актуелних протеста изјаснио о мом тадашњем предлогу. Сви су ћутали као заливени и већина њих је активно или пасивно, ћутке или љигаво, подржала преварно и насилно угуравање наше земље у западну војну алијансу. Нелегитимно и противно вољи огромне већине нашег народа. Зашто су ћутали?

Сада су се, међутим, досјетили мораторијума, јер то питање „дијели народ“. А онда, прије преварног угуравања, није дијелило народ? Узгред буди речено, како то да су сва питања, на која се сада жели ставити мораторијум, нелегитимно раније ријешена на штету Срба у Црној Гори? Чудна је помало „селекција“ тих питања…

Да се разумијемо, знам ја одлично да помињање ових мораторијума у актуелној ситуацији са протестима није из главе организатора, бар не већине њих, већ да су странци умијешали прсте. То је већ дио једног ширег пројекта о сламању и пацификовању српског фактора у читавом региону, али том проблематиком се нећу бавити у оквиру овог поста. Само ћу нагласити и поновити: Покрет Слобода народу не признаје и не прихвата преварно и нелегитимно угуравање Црне Горе у НАТО. ПСН неће инсистирати да сви потенцијални саговорници из редова политичких партија, организација и организатора протеста имају став о војној неутралности ЦГ истовјетан његовом, али инсистира на сљедећем: сви ови фактори се морају усагласити да је слободна воља народа да се изјасни о спољнополитичком и војном позиционирању државе, након ослобођења институција и првих слободних избора. Народу се мора омогућити тај избор, без икаквих препрека и условљавања. Па како одлучи.

На крају, и даље примјећујем „филозофирања“ и кукумавчења разних коментатора и аналитичара по питању НАТО-а, типа: „то је завршено питање, ништа се више не може урадити, немогуће је изаћи из НАТО-а“. Када то прочитам, обузме ме најчешће неко осјећање сажаљења, јер помислим на који би начин наши преци протумачили такве ставове. Они, који су се борили за ослобођење против највећих империја и армија, како би протумачили ово потчињавање пишљивом НАТО-у, који има неславан војни историјат и који је у фази распада? Као да се ради о непобједивој цивилизацији Борг из „Звјезданих стаза“, а не о пр’њави званој НАТО? Но, да не коментаришем даље ове ставове, јер њихови аутори имају право избора, као сви. Мада је јадан то избор.

Из НАТО-а се итекако може изаћи, а народу се мора допустити право избора, као одраз основних постулата демократије. У нади да ће организатори ипак прихватити стратешки оквир ПСН – сви на протесте! До пада режима, забране ДПС-а и демонтаже Система! Слобода народу!

————————————————-

Морам да признам да сам остао затечен, а помало и разочаран, синоћним нападима младог социолога и модератора платформе „Вијести“ #Razgovarajmo, Бојана Баће, на вођу организатора актуелних протеста #OdupriSe, Џемала Перовића.

Да се разумијемо, свака врста добронамјерне критике је легитимна и добродошла у овом тренутку, томе ваљда и служи драгоцјена платформа „Вијести“ #Razgovarajmo, али начин и тон напада на ставове Џемала Перовића у овом случају никако се не би могли подвести под појам конструктивности. И појединци из ПСН често критикују потезе организатора, инсистирајући на транспарентности читавог процеса у организацији, јасноћи циљева и метода помоћу којих би се они остварили, али никада нијесу покушавали да исмијавају људе, поспрдавају се са њиховим легитимним ставовима, као што се чини да је модератор платформе #Razgovarajmo покушао да учини са Џемалом Перовићем.

Који став организатора протеста изазива лавину цинизма и исмијавања младог социолога? Па, прије свега став који је Перовић недавно изнио у емисији на ТВ „Теута“, о нужности забране криминалног удружења ДПС. Баћа очигледно не сматра да режимску партију треба забранити, а доводи у питање и изводљивост такве мјере, па Перовићу цинично и поспрдујући се поручује: „Šta ćemo da radimo sa političkim stavovima i željama 40% onih koji su glasali za DPS? Hoćemo li i njih da zabranimo? Ili još bolje, da strijeljamo?“ Надаље, млађани социолог доводи у питање сврсисходност још неких ствари које је Перовић поменуо у емисији, а које су и организатори протеста испоставили, као што је бојкот избора и институција. И, преко свега овога би се некако могло и прећи, да Баћа не покушава додатно да унизи и исмије залагања Џемала Перовића и организације протеста, називајући их „Make-A-Wish Foundation“. Алудирајући, притом, ваљда на то да су организатори протеста до сада испоставили само неке „нереалне циљеве“ (захтјев за оставкама државних званичника и одржавања слободних избора), али не и „детаљан план како да се до њих дође“.

Ја бих поручио Баћи, а и осталим модераторима драгоцјене платформе „Вијести“ #Razgovarajmo: дајте људима времена! Не може се детаљан план о тако суштинским стварима израдити у тако кратком периоду. Уосталом, нијесу ни консултовали ПСН да им помогне у том послу. ПСН је принципијелно подржао и охрабрио истицање ствари које су организатори преузели од антисистемског покрета: захтјев за бојкотом, воља ка ни-курта-ни мурта решењу и ограђивање од пројекта „здравог ткива ДПС-а“, помињање забране ДПС-а у медијима, провјере поријекла имовине. Све су то кораци у правом смјеру и нема потребе према њима се односити са цинизмом и јавним исмијавањем. Уколико организатори покажу спремност могу се обратити појединцима из ПСН, консултовати разна документа из групе ОДР-ГН и саопштења за јавност, у којима се детаљније и опширније говори о стратешком оквиру 6+, о модалитетима преко којих се долази до забране ДПС-а, о Техничкој влади, провјери имовине и свему другом. Када проуче те ствари, модератор платформе „Вијести“ их неће више називати „Make-A-Wish Foundation“. Свакако, и поред свих критика на њихов рачун о начину вођења протеста, које и сам често упућујем, мислим да их не треба омаловажавати и исмијавати их, посебно не Џемала Перовића.

Надам се да ми млади социолог неће замјерити на овом посту, јер је он конструктивно усмјерен, јер желимо да поправимо ствари, јер – #Razgovarajmo.

(За оне који не препознају моју иронију, и који нијесу испратили Баћину синоћњу писанију на фб профилу: он, наравно, није желио да напада Џ. Перовића и организаторе, већ да се „шупка“ њима и „Вијестима“ кроз једно љигаво омаловажавање и исмијавање ставова ПСН, али му се покушај на крају обио о главу, и читава работа је испала дословно како сам написао; тј. може се читати у ироничном кључу, или и без њега)

————————————————-

Нема већег доказа да си на правом путу, него кад те ударе режим и „Вијести“ истовремено :-). Тада спаваш блаженим сном праведника.

Уколико је основни задатак Владе грађанског јединства, како кажу, „да омогући услове за одржавање фер и слободних избора“, зашто онда наглашавати –

„Влада грађанског јединства неће ниједном својом активношћу или одлуком мијењати досадашњи спољнополитички правац Црне Горе“???

Нека ми неко објасни зашто то уопште помињати, и наглашавати као посебну тачку споразума, ако се већ говори о једином задатку – „припрема фер и слободних избора“?

Ево зашто: јер се мора додворити иностраном фактору, који је и утицао на састављање овог текста. Све што сам писао претходних дана о овим стварима, а кога интересује може пронаћи на мом профилу, обистинило се. Досадило ми да понављам… Људи, можете ли ви једноставно схватити и прихватити: да се народу, и само народу, мора омогућити, након ослобођења земље и првих слободних избора, да слободно одлучује о свим кључним стварима, па и о спољнополитичком курсу? Ко сте ви да се петљате у народну вољу? Који сте ви фактор, који легитимитет имате, да задирете у основна права грађана и постулате демократије? Ово су невјероватне ствари: морају се пошто-пото сачувати основне режимске тековине које одговарају неким иностраним центрима моћи, који итекако финансирају све ово од самог почетка. Немам ријечи… О жељи граЏАниста за ухљебљењем у тој Влади, тој трећини која мора бити попуњена, да и не говорим у овој ситуацији. Жалосно, заиста…

Још једном апелујем на људе из организације да се врате почетном прогласу, који је добра основа за разговоре, и да размотре стратешки оквир ПСН.

————————————————-

Демократе и УРА, саопштење од 18. децембра 2018:

„… Ми нећемо са ДПС-ом конституисати власт на било којем нивоу организовања, нити учествовати у било којој влади у којој партиципира ДПС…“

Демократе и УРА, данас:

„Са задовољством са ДПС-ом у ‘Влади грађанског јединства’ „.

Покрет Слобода народу, јуче и данас:

„Забрана ДПС! (само да ми се не наљути млађани социолог Бача) Техничка Влада за припрему првих слободних избора без ДПС!

Толико о принципијелности, подложности утицајима страног фактора, разликама у стилу…

————————————————-

Џ. Перовић и организатори кажу: „Бојкот свих избора и нема учешћа у Скупштини, када је она произашла из недемократских избора“.

Изванредно, сјајно! То је оно за шта се и ПСН залаже, то су заправо преписане прве двије тачке стратешког оквира ПСН. Једно питање: ако је Скупштина произашла из недемократских избора, онда су и њене одлуке нелегитимне, онда је и одлука о уласку у НАТО, рецимо, нелегитимна? Је ли тако, Џемале и организатори? Јесте, одговориће они.

Е сад, у таквој ситуацији ПСН прави један огроман искорак, у циљу да се у актуелном тренутку не креирају додатне подјеле и у циљу окупљања критичне масе за обарање режима и каже: не тражимо ни од кога, као услов за разговоре и договоре са нама, да буде за неутралност Црне Горе (што је једна од наших тачака); тражимо само да се јавно обавеже да се залаже за то да се након пада режима народу остави суверено право да одлучи о спољнополитичком курсу земље. Само то.

То је једна мјера компромиса, то је неки најмањи заједнички садржалац, то значи не креирати подјеле у актуелном тренутку. Умјесто тога, шта организатори захтијевају у документу: „Влада грађанског јединства неће мијењати досадашњи спољнополитички правац Црне Горе“.

Поновићу, чему наглашавање ове ставке, ако се већ раније наводи да је првенствени задатак те Владе припрема слободних избора? Зашто ово подилажење интересима страних центара и тековинама Мила Ђукановића, против кога се боримо? Чему ово сувишно забадање прста у око српској популацији, а и многим другима, за које се зна да су противници преварног угуравања Црне Горе у НАТО? Зар ово није, заправо, креирање подјела у народу у најгорем могућем тренутку?

Та се ставка мора избацити (иако је из организације речено да о њој нема преговора), јер је она беспотребна, сувишна и штетна. Ако се не уклони, инострани рукопис у читавом пројекту постаће очигледан. Осим тога, за ПСН је неприхватљиво било које учешће ДПС-а у Техничкој влади за припрему првих слободних избора. ДПС мора бити забрањен, али о томе сам већ нашироко писао. Организатори морају испоставити циљеве који су у интересу народа.

ПСН се залаже за протесте чија ће посљедица бити пад режима на улици, а не за протесте који ће послужити за преговоре са режимом у циљу достизања лажне демократизације и неких фотеља за другофамилијаше. Но, било како било, ја и даље позивам народ на улицу, јер подржавам енергију протеста, а улица припада народу, и у нади да народ може утицати на дефинисање циљева који одговарају његовим интересима. До пада режима и демонтаже система – Слобода народу!

————————————————-

Зашто вечерашњи протест није почео минутом ћутања за жртве НАТО агресије? Срамота!

————————————————-

Удаљити „Вијести“ из процеса

Опет добронамјерно препоручујем организаторима актуелних протеста, а и свим осталим чиниоцима укљученим у процес: држите што даље „Вијести“ и Другу фамилију од центра збивања и одлучивања, иначе ће се по ко зна који пут прописно унередити по свему. Заправо, тај процес унеређивања медијског профитерског концерна већ је почео. Прво су драстично умањивали број протестаната на претпрошлом протесту (са 20.000 на 10.000), како би се у јавности створио утисак да нема критичне масе за пад Ђукановића, већ само „солидне масе“ неопходне за преговоре с њим. Јер, то је циљ другофамилијаша – преговори са ослабљеним диктатором око подјеле колача.

Након тога лажног, медијско-интересни концерн је приступио и реалном смањивању броја учесника на протестима. Уз пресудни утицај иностраних мецена, „Вијести“ су организаторима протеста наметнуле тачке споразума које не само да дијеле опозицију, већ несумњиво дијеле и народ. Прије свега бесмисленим наметањем обавезе о слијеђењу спољнополитичког оквира режима диктатора Ђукановића, од стране Владе чији је једини задатак припрема првих слободних избора. Поновићу: та тачка не само да је очигледно сувишна и беспотребна, већ она ствара и тешко поправљиву штету, тј. креирање додатних подјела у друштву и удаљавање општедруштвеног компромиса. Умјесто проналажења најмањих заједничких садржалаца хетерогених друштвених чинилаца као основа рада такве врсте Владе, поменута тачка представља дрско забадање прста у око читавом једном великом друштвеном сегменту, противног НАТО-у, од којег се захтијева кооперација. Нико ме не може убиједити да управо „Вијести“, као гласник понизног монтенегринског еуроатлантизма, скупа са режимом, нијесу биле пресудне за уврштавање те бесмислене (и „неопозиве“) тачке. И чиме је све то резултирало: преполовљавањем броја учесника на посљедњим протестима. Разговарао сам с неким организаторима актуелних протеста о овим стварима и мислим да су разумјели.

О цензури јучерашњег обиљежавања Покрета Слобода народу годишњице НАТО агресије нећу детаљно говорити. „Вијести“ су то увијек радиле, нема ту никакве новости. И не ради се ту само о одбрани еуроатлантизма путем цензуре; ријеч је првенствено о најбаналнијој пакости према мени и ПСН. Често ми говоре неки, који о „Вијестима“ и Другој фамилији имају мишљење истовјетно мом, ако не и горе: „требало би мање да их критикујеш, па ће вас можда мање и цензурисати“. То су људи од мене практичнији, можда и мудрији у неком смислу. Међутим, увијек сам им одговарао да ме било каква накнадна цензура или штета неће спријечити да говорим истину. И прије свега: да не говорим ствари које су од круцијалне важности за демократизацију друштва. Нека „Вијести“ само наставе да раде њихов посао, а ми ћемо наш. Слобода народу!

„Не заборављамо жртве из прољећа 1999“ – Демократе

Како из читавог текста није јасно о којим жртвама се ради, претпостављам да је ријеч о америчком невидљивом авиону којег су оборили зли Срби. Заиста је о великој жртви ријеч, то чудо технике је коштало на стотине милиона долара. Гре’ота, толике америчке паре одоше у неповрат. Можда увести дан сјећања на „Невидљивог“ у Монтенегру…

Шалу на страну, а са оваквим стварима се и није лако шалити, саопштење Демократа је једна невиђена срамота. Па неће те тај попишани НАТО појести ако га макар једном поменеш у негативном контексту? НАТО је бомбардовао, није „Зло прољеће“ бацало бомбе на наш народ. Повуците то срамотно саопштење, не брукајте се.

————————————————-

Све што сам ових дана писао о „Вијестима“, о њиховом цензурисању слободне мисли, покрета ПСН и служењу НАТО-у и западним моћницима, непосредно потврђују и данашње ријечи на ФБ једног њиховог колеге:

 

„… Слажем се да се Нато у Вијестима не смије дират… Па афера Депеса је показала ко је узео новац од Нато…. Уосталом и прије три дана ми колега из рубрике рече да не смију преносити протест против Нато и људе испред амбасаде САД“.

————————————————-

Што се тиче захтјева о бојкоту Парламента, у том случају у потпуности подржавам организаторе актуелних протеста. То је, уосталом, и прва тачка стратешког оквира ПСН. Разумијем да лажна Скупштина за посланике опозиције представља оно мало медијског простора које им је на другим мјестима укинуто. Али, ако је нешто никло на бруталној крађи, онда је то нелегитимно, и у том случају давање легитимитета од стране покраденог може проузроковати једино штету процесу демократизације. Зато, напоље из Скупштине, сви! Тражити алтернативна решења медијске промоције.

Нека организатори истрају на бојкоту, а као мјеру компромиса избаце из споразума сувишан дио о спољнополитичком одређењу Техничке владе. Временом ће сазрети увјерење да без забране ДПС-а нема истинске демократизације друштва.

————————————————-

За „Спутњик“ сам коментарисао однос црногорског режима, медија и политичких партија према обиљежавању двадесетогодишњице НАТО агресије на нашу земљу.

„Аналитичар и један од челника Покрета Слобода народу Бошко Вукићевић наглашава да је у Црној Гори, и поред непријатељског става режима, на више мјеста обиљежена двадесетогодишњица НАТО агресије на нашу земљу и народ.

„Поред обиљежавања на Михољској Превлаци, у Никшићу, у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, Покрет Слобода народу је организовао традиционалну протестну шетњу до амбасаде САД у Подгорици. Прије те шетње одата је почаст настрадалимa у бомбардовању и, уједно, подсјетио се црногорски режим и НАТО емисари да нијесу заборављене жртве и разарања наше државе. На крају протестне шетње, испред америчке амбасаде, стотине људи је запалило свијеће за све страдале у агресији“, каже Вукићевић.

Интересантно је, међутим, истиче Вукићевић, да протестне шетње грађана код Амбасаде САД у Подгорици нијесу цензурисали само медији блиски црногорском режиму, већ и највећи број медија чија уређивачка политика није наклоњена власти, а све у страху од реакције Амбасаде и НАТО естаблишмента, којима не желе да се замјерају.

„Тај протест, као и остале манифестације, пренијело је само неколико изузетака из цјелокупног црногорског медијског простора. Страх од незамјерања НАТО моћницима прелио се и на неке опозиционе партије, које у саопштењима за јавност поводом годишњице бомбардовања нијесу смјеле чак ни да помену НАТО агресију, већ су говориле о ’жртвама из прољећа 1999. године‘“, тврди Вукићевић.

Са друге стране, став црногорске власти по овом питању је, сматра наш саговорник, посебна и већ виђена прича.

„Поновљено одбијање дозволе за полагање вијенаца за настрадалог војника у касарни у Даниловграду, као и називање бомбардовања ’интервенцијом‘, а не ’агресијом‘, само говоре о немјерљивом паду режима на етичкој љествици која постоји у међуљудским односима. Владајућа елита у Црној Гори већ годинама показује да су плач и неизмјерна туга родитеља дјеце из Мурина, којима упорно одбијају да плате било какву одштету, нешто што их нимало не дотиче. Такав нељудски однос према несрећи сопственог становништва је нешто незабиљежено у цјелокупној историји Црне Горе“, категоричан је Вукићевић.

Наш саговорник нема дилему да су властима у Црној Гори од стране НАТО естаблишмента наложене смјернице за понашања у оваквим ситуацијама, па предвиђа да се нешто слично може десити и са најновијим Апелом слободних грађана, који захтијевају формирање Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи у Црној Гори.

„НАТО је 30. маја 1999. године на полуострву Луштица дејствовао са око 90 пројектила са осиромашеним уранијумом. Ако би поменута Комисија утврдила да су такве и сличне акције НАТО-а током бомбардовања проузроковале вишеструки пораст канцерогених обољења у Црној Гори, онда би логичан корак који би слиједио био подизање тужбе пред међународним институцијама против ове војне организације. Нема никакве сумње да ће НАТО преко домаћих послушника из црногорског режима учинити све како би спријечио такав слијед догађаја“, јасан је Вукићевић. “

————————————————-

Дакле, предшједник Мило је прошле године за ДПС донирао 11 евра, а премијер Душко 88. Интересантне бројке. Да се позабавимо симболиком бројева:

– Број 11 симболички представља кршење закона, зато што долази након броја 10, који означава Декалог – Десет Божјих заповијести.

– Број 88 употребљавају многе савремене расистичке организације, јер он симболички означава поздрав „Heil Hitler“. „H“ је осмо слово абецеде, тако да је 88 = HH = Heil Hitler.

Случајнос’? 😀

Режим ће отићи, прије или касније, на овај или онај начин. Боље је да га патриоте свргну, него странци, и за то ћемо се борити. Међутим, почеци демократизације ових простора биће када „граЏанисти“ прихвате да су ГРАЂАНИ и они који су стварали ову државу, тј. да Срби морају имати иста права као и сви остали. Биће компликован процес ослобађања стега незнања и шовинизма, али ће „граЏанисти“ на крају ипак морати да усвоје основне принципе грађанског друштва, о којима сада ништа не знају. Уколико не усвоје, наше друштво нема будућности.

————————————————-

Волио бих рећи да је било доста народа, али авај… Само нови снимак ДК са МЂ може спасити ову ствар, јер се забрљало…

————————————————-

Црна Гора је већ одавно симбол девастације простора, а по том питању се готово ништа не ради јер су они који девастирају углавном режимске парајлије. Али су зато клептократе због „девастације простора“ одлучиле да сруше малу крстионицу посвећену Његошу. Крстионицу која ником никад није сметала. Узалудно би било опет поручивати режимлијама: „срам вас било“, јер они су давно показали да их није ничега ни стид ни срам.

Режимско рушење крстионице није случајно, и у њему треба видјети одређену симболику и поруку. Наравно, у овом случају наводна девастација простора нема везе ни са чим. Прије свега, ради се о ко зна колико пута поновљеном распиривању тензија и подјела у тренуцима када власт пролази кроз озбиљну политичку кризу. Надаље, прави се још један дисконтинуитет са његошевском Црном Гором: дистанцирање од нашег владара и највећег пјесника треба да потврди процес отуђења земље и њен успостављени НАТО-курс. На крају, сами диктатор рушењем крстионице одговара на Митрополитово позивање да се крсти: шеф клептократије изражава презир према самом чину крштења, према хришћанству уопште и потврђује своје вјеровање у демона Мамона, персонификацију похлепе и материјалног богатства. Као и остали прваци клептократије. Не, не би се могло рећи да ови не знају шта раде: они одлично, до посљедњег детаља, знају шта раде. И биће им суђено.

Сјутра ћу бити оправдано одсутан током рушења крстионице на Михољској превлаци, а душом ћу бити уз све оне који ће се молитвом супротставити безумљу клептократа.

————————————————-

Након режимске најаве рушења вјерског објекта, из редова граЏаниста се, очекивано, кренуло у поистовјећивање Крстионице са Веригама 65 и у поновно изједначавање мафијашког ДПС-а са Православном црквом. „Исти су“ – тврде ови граЏанисти. Бесмислено би било у овом тренутку теоретисати о таквим будаластим конструкцијама, за православне вјернике екстремно увредљивим, али ваља поразмислити о неким стварима.

Рецимо, треба се присјетити да је већина поменутих граЏаниста који јавно износе да је „црква друга страна медаље ДПС-а“ не само присутна на актуелним антирежимских протестима, већ да су људи који подржавају овакве ставове били (или су и даље) у самој организацији протеста. То већ представља велики проблем за будућу одрживост протеста, изузимајући све мане и мањкавости у њиховом току које су и до сада истицане. Је ли могућ толики мањак сензибилитета и здравог разума, уз истовремено превирање острашћености и шовинизма који поменути граЏанисти покушавају безуспјешно прикрити – да се не примијети да се такав однос према Цркви као институцији неминовно мора прелити и на оне који су вјерници те цркве? А истовремено си, као граЏаниста, свјестан да су управо ти вјерници које вријеђаш једно од погонских горива протеста које пропагираш? Тешко је процијенити да ли такво понашање садржи већу дозу безобразлука, мазохизма, или пак затупљености? О чему год да се ради, штета је неминовна.

Слична ситуација је и са људима из Црне Горе који подржавају НАТО, ако се држимо поменутог контекста. Ја на примјер, а то сам истицао у небројено прилика, према овдашњим људима који су за НАТО осјећам презир. Чак их презирем у већој мјери од оних који су нас бомбардовали. Јер, у овом случају се не ради о легитимној разлици у мишљењима и укусима; овдје се не одговара на питање: „Навијаш ли за Звезду или за Партизан?“ Овдје је питање:

„Да ли си присталица организације која је убијала нашу дјецу?“

Дакле, ко на такво питање одговори потврдно, он излази из сфере етичког (а етичко питање је у мом схватању политике примарно), и према њему могу испољити само презир (истина, испољавање презира није особина хришћана, и у том смислу нијесам узоран хришћанин, али ћу се поправити). Е сад, актуелни протести су прилика да сретнеш велики број теби драгих особа, искрених антирежимлија, храбрих и честитих људи, са којима ти је задовољство дијелити животне тренутке. Осим њих, можеш срести и оне са којима не дијелиш многе политичке ставове, али си свјестан да тешко режим може пасти ако си ти без њих, или они без тебе. На крају, сретну се ту и поменути нато-вчићи, и разноразни шовинисти и мрзитељи, које презиреш. Шта урадити у том случају? Једно од решења, које је у сличним ситуацијама предлагао италијански историчар Индро Монтанели, је „запушити нос“ и посветити се вишим циљевима.

Међутим, виши циљеви подразумијевају заједничке циљеве, а они морају полазити од најмањих заједничких садржалаца хетерогених чинилаца. Већ сам говорио: ако неког већ користиш као основно погонско гориво за протесте, онда мораш уважити његове легитимне интересе. Рецимо, ако је већина оних који су на протестима против НАТО-а – мораш уважити демократски принцип да након ослобођења друштва само народ може одлучити о спољнополитичкој оријентацији. Ако је већини оних који излазе на протест матерњи језик српски, и то питање сматрају битним, мораш уважити њихову легитимну вољу да тај језик буде и званични. Ако су они који протестују добрим дијелом вјерници СПЦ – не смијеш их вријеђати и омаловажавати.

————————————————-

ГраЏаниста извријеђа вјернике, посвађа се са свим и сваким, унереди се у протесте, и на крају закључи: „режим опет ствара подјеле“.

————————————————-

На 70-годишњицу оснивања НАТО-а поновићу неке ствари:
– гашење ове организације би било благотворно за достизање мира и цивилизованих односа у свијету;
– презирем све организације и појединце који су присталице ове организације; само крајње лоши људи, олош и фукара, могу се залагати за организацију која је убијала нашу дјецу;
– ПСН не прихвата и не признаје преварно угуравање Црне Горе у НАТО, обављено противно народној вољи; залагаћемо се за истјеривање окупатора из наше земље;
– нека овогодишњи НАТО-у буде један од посљедњих рођендана.

Јутрос читам о једном од најблиставијих открића у историји монтенегринског вишепартијског система. Организатори актуелних протеста су открили да „СДП не игра чисту игру“! Чак се шпекулише о томе да „СДП руши протесте“! Је ли могуће то, господо моја драга? Баш СДП да се понаша на тако непримјерен начин? Чуди ме то од њих! Ово откриће организатора јамачно је проистекло из префињених анализа и студија врхунских аналитичара, једног истанчаног разумијевања политичких кретања у Монтенегру од стране свеколике црногорске интелигенције, бесомучног рабљења драгоцјене платформе „Вијести“ – #Razgovarajmo. Кладио бих се и да је социолог Бачо (што се јежи забране ДПС-а) дао сопствени допринос у објави овог фантастичног открића.

Дакле – „СДП баш и није чист“. Идемо даље…

С друге стране, ПСН је давно предлагао забрану тог СДП-а, као антиратно-профитерске, лоповске и режимске странке у оквиру монтенегринске диктатуре. Но добро, ми смо мало „екстремни“, што би рекли граЏанисти, док је диктатура суперишка.

Већ сам истицао: ништа више не може спасити масовност актуелних протеста (јер су организатори већ направили велики број погрешних корака) осим новог снимка ДК са Милом. Уколико до објављивања таквог снимка дође, „здраво ткиво“ у оквиру организације протеста морало би да батали импровизацију, произвољности и дилетантске потезе, и као основ преузме циљеве 6+ Покрета Слобода народу. Наравно, уз планирање и реализацију одговарајућих форми грађанске непослушности и ненасилног отпора. Само на тај начин протести ће имати неку шансу за успјехом.

————————————————-

Од самог почетка ових протеста имао сам конструктиван и благонаклон однос према организаторима. Не само због тога што неке од њих познајем као искрене опозиционаре, већ и из увјерења да је конструктиван и помирујући став у оквиру хетерогеног антирежимског амбијента одговарајући за актуелни моменат друштвене кризе, када након Кнежевићевог снимка огроман број људи осјећа потребу да протестује против диктатуре.

Критиковао сам многе грешке у корацима организатора, у нади да ће сепоправити, али и хвалио потезе у правом смјеру, прије свега у два текста објављена у штампаним медијима. Сугерисао сам и члановима свог покрета да не буду сувише оштри у критикама према организацији, већ конструктивни. За све то вријеме присуствовали смо једном аутистичном односу организатора према нашем покрету и његовим захтјевима, а у неким случајевима и о отвореном подметању или покушајима омаловажавања од стране неких екстремних сегмената организације.

Но, преко свега тога се некако и прешло зарад виших циљева, али организатори настављају са погрешним корацима. О њима сам већ писао и сугерисао корекције које би морале бити направљене. Међутим, у сред ове ситуације мањка повјерења коју сам описао, организатори синоћ и уочи протеста, као шлаг на торту, на сопственој страници лансирају пост неког човјека који је прије тек пар дана, у другом посту, јавно нападао и омаловажавао Православну цркву и изједначавао је са ДПС-ом.

Неко би се упитао да ли постоји намјера иза таквог наизглед мазохистичког понашања, да ли се свјесно иде на смањивање броја протестаната од стране организације? Да ли се свјесно прави отклон од српске популације и вјерника, или се једноставно ради о још једном дилетантизму и глупавом понашању? Не знам о чему је ријеч, али ово је заиста превршило сваку мјеру. Нешто се радикално мора мијењати, а ако ДК не лансира нове снимке, масовности више неће ни бити.

На крају: неко је погрешно разумио универзални појам грађанског. Грађанско не значи отклон од сваког ко другачије мисли о нечему; грађанско је управо толеранција, прихватање различитости, заједништво… Научићете.

————————————————-

Говорио сам, савјетовао, подучавао… Али џаба за уши које неће да чују. Упропасти се 20-30.000 слободних људи на улици и сведе их се на 2-3.000. Хоћете сад у Брисел? Ј… вас Брисел! Слободан човјек из ЦГ мора срушити Мила, клептократију и накарадни систем, а не трули Брисел!

Знаћемо другачије – Слобода народу!

————————————————-

Ако тражите најодговорније за пропаст актуелних протеста, закуцајте на врата „Вијести“ и Друге фамилије…

Advertisements

12191744_1105279082840261_4702564290985891208_n

Поштовани пријатељи, прије десетак дана Покрет Слобода Народу иницирао је протестну шетњу против бруталности црногорске полиције. Након те шетње, полиција је насиље испољила и према нама, а неке од нас и хапсила. Након тога десила се субота, 24. октобра, коју ћемо памтити као један од најмрачнијих дана Подгорице, када је полиција, коју ми плаћамо да нас брани, бестијално насрнула на сопствени народ. Та субота је дан њихове срамоте: осрамотили су и себе и Црну Гору.

Ево нас данас опет овдје да покажемо онима који су нас на овакав бруталан начин, у суботу, тјерали, тровали, а многе жестоко пребијали, да су ово наши тргови, наше улице, наш град, наша Црна Гора. Ми смо Црна Гора. Поново устајемо против њихове репресије и против полицијског пристајања да се ставе, не у службу Црне Горе, већ њених богаташа (проклете им душе), који су на све спремни да то богатство (знамо како стечено) сачувају и одбране. На суботњем протесту било је пуно омладине, старијих људи, мајки са дјецом, читавих породица, а црногорска власт је издала наређење, не да се похапси неколико вандала (убачених или не), него да се крвнички насрне на незаштићен, голорук народ, да се тај народ потрује, премлати застраши. Та борбена агресивност режимске полиције била је застрашујућа. Њихова опремљеност за рат против сопственог народа је за дивљење: оклопна возила, пушке, гранате, пиштољи са пластичним мецима, гасне маске, заштитна одијела, штитови, палице…

Бруталност и насиље полиције били су невјероватних размјера. Бацили су огромне количине хемијских супстанци, апсолутно претјеране и неумјерене за потребу удаљавања народа. Гађали су сузавцима директно у народ, у људска тијела. На улицама су се понашали као гестаповци: пребијали су редом, демонстранте али и случајне пролазнике, као и новинаре. Вријеђали су и псовали жене које су пролазиле поред њих. Ишли су на то да народ понизе, да се над њим иживљавају и да му утјерају страх у кости. Изгледало је као да ти специјалци (на које су поносни њихови шефови) нијесу људи (на које само физички личе) вец направе, роботи у које је, неким чудом опет, умонтирана воља да са ужасном острвљеношћу одрађују посао за који су специјализовани. Што све није, наравно, за моју анализу већ за психијатра.

Нијесу се понашали као професионалци, већ као приватна банда Мила Ђукановића који је грађане Подгорице обасуо огромним количинама хемијских супстанци, опасним по здравље, и тиме их учинио покусним кунићима свог бруталног експеримента. Нећемо заборавити, и ово се неће овако завршити. Јер ми нијесмо покусни кунићи, већ људи. У оваквој ситуацији мора постојати нужност отпора: аморално је не супротставити се. Отпор тиранији – Слобода Народу.

Враћамо се овој причи, колико пута смо је чули? Колико пута смо чули од неких познаника како је улазак у НАТО „завршена прича“, како се то не може избјећи, како су то „свемоћне“ више сфере одавно одлучиле.

У Миловом Монтенегру сви би се играли аналитичара, али и „Баба Ванги“.

Обично овакве произвољности они изговарају с дозом препотентности на којој би им позавидјели и највећи шампиони надмености. Понекад своју „проницљивост“ и „разумијевање глобалних токова“ покушавају појачати претходним ограђивањем, фразом како су „они против НАТО-а, али су свјесни неких друштвених извјесности и законитости“. А НАТО је извјесност.

У ствари, једина истина везана за ову распрострањену категорију, за ове монтенегринске Баба Ванге и бајне аналитичаре, јесте да се ради о најобичнијим пасивцима и кукавицама, који алибије за сопствену пасивност и за изостанак отпора покушавају пронаћи у горепоменутим фразама. Само се ви тјешите и проналазите изговоре, господо пасивци, али врло добро знате који одраз видите када се погледате у огледалу. То је исти онај одраз који ће видјети и ваша дјеца када вас буду питала зашто нијесте реаговали кад је требало, зашто сте били кукавице.

Ништа није ријешено. Окупаторска НАТО чизма неће закорачити на наше просторе ако будемо сложни и одлучни да то не дозволимо. Ето, и Бетмен ми даје за право. А Бетмен не гријеши.

Истовремено, ово што раде у НАТО пропаганди медијски концерни Прве и Друге фамилије, РТЦГ, Вијести, итд. је таква свињарија какву нијесам гледао од увођења тзв. вишестраначја у овој држави. А свачега смо се нагледали. Ово је нешто нечувено, скандалозно, у толикој мјери неукусно и претјерано да залази у територије гротескног. Брутално медијско насиље, у правом смислу те ријечи. Јавна НАТО трибина у Будви, НАТО билтен извјештава:

„Ако нијесте чланица НАТО-а, значи да други одлучују о вама, немате право да кажете – не допада ми се ово“ – изјавио је Франтишек Липка, словачки амбасадор у Подгорици.

Другим ријечима, поручује нам бизарни Липка: „ако одлучиш да будеш несврстан и независан – онда други о теби одлучују, а ако се учланиш у злочиначки НАТО (гдје суштински о свему одлучују САД и још пар већих земаља) – тада си аутономан“?!?

Добро, знали смо за овог Липку да не бриљира образовањем и интелигенцијом, знали смо да за њега народ говори да је једна простодушна будалетина – али колики имбецил и морон треба неко да буде да би изјавио ово што сам горе цитирао?

Оваква апсурдна, смјехотресна замјена теза, овакво војевање са здравим разумом може да дешава само на НАТО трибинама у Балканском Апсурдистану. Овога нигдје друго нема. Ово су заиста „ориђинали“. Снимке ових НАТО трибина заиста треба сачувати, да то буде драгоцјени архив за будућа нека покољења о „примјерима нечовјештва и глупости“ у Миловом Монтенегру. Ова Липкина бизарна изјава дословно значи – превазићи самог себе у глупости, али и у безобразлуку. И замислите, какво је то потцјењивање једне земље када у њу пошаљете једног оваквог егземплара у улози амбасадора?

 

12049584_1087404084627761_8414217241373149279_n

sofferenza

Разбили су заједничку државу, изазвали све ратове, уништили економије наших земаља. Али још увијек нијесу задовољни. Невјероватне су брзина и ефикасност којом западне корпорократе успијевају наново да распирују мржње, подјеле и нетрпељивости код балканских народа. Када год осмисле неки нови злокобни пројекат, они експресно припреме терен. Све су прилике да нас опет чека нека трагедија, нажалост. Док већина народа не схвати да се не треба наивно препуштати хушкању западњака, већ мислити својом главом, самостално одлучивати о сопственој судбини, тежити истинском помирењу.

Писао сам у више наврата о ужасној трагедији која се десила Бошњацима и Муслиманима у Сребреници прије 20 година, осуђивао тај гнусни злочин и једну од најмрачнијих епизода у скорашњим ратовима. Писао сам и о разним другим злочинима чије су жртве били припадници разних народа, јер невине жртве никада нијесам дијелио по националности и вјероисповијести. „Будимо људи“, говорио је наш Патријарх.

С друге стране, ужасни, гнусни злочини који су почињени над српским становништвом главешине западне корпоратократије не само да никада не осуђују, већ их и не помињу. Такво њихово игнорисање српских трагедија дио је једног глобалног пројекта о преуређењу односа на Балкану по њиховој вољи и замисли, а Трибунал у Хагу (или, како га многи називају – „Трибунал за Србе“, тј. „НАТО Трибунал“, најнеправеднија правосудна институција у историји) њихов је фундаментални инструмент за остварење таквог пројекта. Такво лицемјерје и неправедност западних корпорократа, дакле, нешто је смишљено и одавно планирано. Ако било ко од њих помене какав злочин над српским становништвом, то се може узети као изузетак, ексцес, инцидент. Неусвојена британска резолуцијау УН о Сребреници такође је била дио таквог пројекта.

Када се сваке године организују обиљежавања страдања сребреничких Муслимана, све те високе делегације свјетских политичара (међу њима и црногорска) пролазе у повратку поред мајки настрадалих Срба из Братунца, хиљада њих које су масакрирале трупе Насера Орића. Пролазе ћутке, окрећући главу на другу страну. Те мајке плачу, ридају за својом дјецом, али на њихов плач се нико не обазире. Њихове сузе, њихов бол, њихови јади вриједе мање од бола других мајки. Њихова настрадала дјеца вриједе мање… Наравно, странци се понашају на тако огаван начин јер слиједе горе поменути пројекат, док „домаћи“ политичари имитирају те гадости лицемјерја и нечовјештва јер су оне „у складу са еуроатлантским интеграцијама“. Пих, каквих моралних патуљака има, каквог људског шљама, без мрвице хуманости, да човјек често зажали што се родио на овој планети.

Нека је вјечни помен свим жртвама ратова на просторима бивше Југославије.

hillary

Дивна ли је та америчка демократија: републиканском кандидату Џебу отац и брат су били предсједници САД (и једном и другом су пустошење Ирака и милиони убијене ирачке дјеце међу блиставим тачкама у „сивијевима“). Ова породица америчких нафташа, чији су чланови увијек имали пуне џепове зелембаћа али коефицијент интелигенције испод просјека, сада се, ето, досјетила да је дошао ред на малог Џеба. Амбиција је ни мање ни више него 3 предсједника из редова нафташке породице медиокритета Бушева. Машала.

На страни америчких Демократа, женица још једног кретенског предсједника је одлучила да настави тамо гдје је Бил стао. Бил, који прије бомбардовања наше земље није умио да покаже на географској карти просторе које ће „третирати“ милосрдни Анђео, који је недавно приликом доласка у Црну Гору захвалио на гостопримству „дивним Македонцима“ и који је тугу због интелектуалне инсуфицијенције покушавао да ублажи оралним задовољавањем у Овалном студију. Хилари је ту да настави мужевим стопама, само што је за разлику од супруга и од Обаме још милитантнија и опаснија.

Све у кругу пар породица… Демократски, него шта. Фино нам се пише…

dani nato kulture

10/06/1999 – 10/06/2015.

Генералном секретару НАТО, Столтенбергу, у Подгорици треба уручити ову разгледницу о „Данима НАТО културе“ у нашој земљи. Ту је и осиромашени уранијум да нас свакодневно подсјећа на Дане НАТО културе.

Столтенберг се враћа на мјесто злочина, на дан када су завршили њихову криминалну мисију с неба (увијек су вољели да се поигравају датумима и симболима, попут њихових домаћих промотера), уз НАТО „ратно витештво“ притискања дугмића. Замислите, како су „дражесне“ биле те њихове игрице: притиснеш дугмић – и разнесеш нечије дијете, притиснеш дугмић – и осакатиш нечију мајку, притиснеш дугмић – и испоручиш осиромашени уранијум који ће увесељавати становништво наредних милион година.

Но, да не третирамо емотивно ове проблематике; знате, ми емотивци којима је жао побијене дјечице смо страшно глупи људи. Треба приступити питању рационално, те одлучити улазак у НАТО, а самим тим започети и рат са Русијом, и тако направити од себе мету и запечатити сопствену судбину за „вјеки вјеков“. Ех, моји мали, слатки „НАТО-рационалци“: када би вам неко демонстрирао колике сте туке и кретени, да ли бисте својом „рационалношћу“ то могли да појмите? Сумњам, чудна је та ваша рационалност.

Платите одштету, ниткови.

Материјална штета у НАТО бомбардовању СРЈ је огромна. Настала је у току 78 дана интензивних ваздухопловних удара, при чему је погинуло око 2.500 људи, од чега 557 цивила, док је око 12.500 рањено. Тадашња власт је проциjeнила да је риjеч о око 100 милијарди долара, док је Г17 проциjенила на 29,6 милијарди долара.

Лaжно и oд рeжимa нaручeно „изражавање жаљења“ (што свакако није ни извињење) ниje дoвoљно. Прoцeсуирajтe злoчинцe кojи су нaрeдили бoмбaрдoвaњe цивилних циљeвa и пoбили нaшу дjeчицу. И плaтитe oдштeту, ниткови. Дакле, потребна је најприје озбиљна, комисијска расправа на тему висине одштете коју НАТО мора да плати правном сукцесору СРЈ, као и породицама жртава. Te ћe вaм зaхтjeвe испoстaвити нeкa нoвa влaст, кoja ниje издajничкa нити вaмa пoтчињeнa.

Никада нећемо заборавити злодјела НАТО аждаје нити наше жртве.
Никад у НАТО.

Антонио

13

Разговарао сам јуче дуго с мојим старим другаром из Италије. Дотакли смо се разних тема, оживјели лијепе успомене, али прије свега размотрили актуелну геополитичку ситуацију. Сложили смо се у констатацији да тренутна геополитичка криза, нарочито након дешавања у Украјини, својим ризицима превазилази тзв. „Кубанску кризу“ и да се свијет, нажалост, налази у предворју једног већег сукоба, у којем није искључена ни употреба нуклеарних арсенала супарника, НАТО-а и Русије, а можда и још понекога.

У једном тренутку Антонио ми рече:

„Какву срећу ви из Црне Горе имате што се у овој суморној ситуацији не налазите ни у једном од супротстављених војних блокова. Ваша неутралност вам гарантује, у било којем развоју ситуације након могућег почетка ратних дејстава, да сачувате становништво, да немате разарања ваших градова и индустрија. Знам да сте, уз Србију и остале земље бивше Југославије, током деведесетих имали горка искуства из ратних дешавања, али сте у овој ситуацији, силом прилика, заиста испали прави срећковићи. Коло среће се окреће – завидим вам! Камо среће да моја Италија смогне снаге да изађе из НАТО-а – надам се да ће се то убрзо десити“.

Одговорих му, гласом пуним туге и разочарања:

„Ех, мој добри Антонио, све би то било лијепо и охрабрујуће за нас, али, нећеш ми вјеровати – наши властодршци, уз подршку разних политичких, медијских и НВО фактора, покушавају да земљу, противно вољи народа, агресивном кампањом угурају управо у један од супротстављених блокова, којем припада и твоја земља, у НАТО.“

Антонио ми није повјеровао, мислио је да се шалим. Разумио је да НАТО жели нас, али да наша влада жели НАТО у данашњој ситуацији – то му је изгледало противно елементарној логици и здравом разуму. Када се увјерио да се не шалим упитао ме је чему тај мазохизам властодржаца, чему то куповање карте за пропаст, зашто улазити у ратне вихоре ако већ имаш прилику да одабереш другачији пут? Рекох му, укратко:

„Не знам ни сам, мој добри Антонио, има вјероватно мноштво одговора, али суштина је у сљедећем – интереси тих људи се не подударају са интересима народа. Њих не интересују евентуалне народне патње, они су већ ‘продали вјеру за вечеру’.

Антонио је остао збуњен и помало тужан, али сам такво његово стање прекинуо и промијенио ријечима:

„Не брини друже. Нећемо им дозволити“.

Никад у НАТО – Слобода Народу.