Posted in Senza categoria on 31 децембра 2012| 2 Comments »
The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2012 annual report for this blog.
Here’s an excerpt:
600 people reached the top of Mt. Everest in 2012. This blog got about 3,200 views in 2012. If every person who reached the top of Mt. Everest viewed this blog, it would have taken 5 years to get that many views.
Posted in Senza categoria on 29 децембра 2012| Leave a Comment »
Ево текста легендарне пјесме „Забрањеног пушења“ која описује јуначке потомке јуначких властодржаца јуначког нам Монтенегра. Као и потомке јуначке нам „опозиције“ која пружа јуначки легитимитет јуначкој секти клептократа. А зашто и да не пружа: има се, може се 🙂 Сви срећни и задовољни. Бања! Уживајте:
„У мојој улици не продају се кифле,
Не тече саобраћај ни дим,
У мојој улици нема фукаре
Јер ја сам гузоњин син.
Око мене расту чемпреси и дрот
Вечерас имам парти, а ујутру трим
Лијепе жене долазе код мене
Јер ја сам гузоњин син!
Ја сам… Ја сам гузоњин син!
Једе се кавијар, пије се џин
Има се пара, има се с чим
Понекад трава, никад хероин
Јер ја сам гузоњин син!
У школу ме вози само ауто право
Са многим сам пјевачицама спав’о.
Са собом носим свој мали карабин,
Јер ја сам гузоњин син!
Ја сам… Ја сам гузоњин син!
Ја сам… Ја сам гузоњин син!
Моја раја ме баш не воле
Завиде ми на моје успјехе
А ја сам свима најбоље, ја сам свима фин
Јер ја сам гузоњин син
Ја сам, ја сам гузоњин син
Ја сам, ја сам гузоњин син
Ал’ кад ме она зовне, ‘Ходи мало вамо’
Ја одмах потрчим
Јер маћеху ја волим више него старог
Јер ја сам гузоњин син
Јер ја сам, ја сам гузоњин син
Јер ја сам, ја сам гузоњин син
Данас сам добио свог новога Поршеа
И малко ћу се возити с њим
Јер ја…ја сам гузоњин син…“
Posted in Senza categoria on 28 децембра 2012| Leave a Comment »
”Они веле мени: Ако видиш роба гдје спава, не буди га, јер можда сања о слободи.
Ја велим њима: Ако видите роба гдје спава, пробудите га, и објасните му слободу.”
Халил Џубран
У диктатури, каква је у Црној Гори, није могуће да грађани слободно изразе своју вољу и да воде рачуна о сопственим интересима. Грађани су робови. И спавају.
Ово је једина земља у Европи у којој власт никада није смијењена демократским путем. Нема изграђених институција које ограничавају моћ владара наших судбина, а оне које номинално постоје служе као параван за који скрива праву- злочиначку и мафијашку природу режима. У овој земљи дакле не постоје скупштина, влада, судови, тужилаштво, полиција, универзитет, академија наука, институције грађанског друштва, слобода медија или слободни избори. Све што се овдје тим именима назива су Потемкинова села, кулисе, опсјене и превара. Превара која омогућава да у заштићеном простору буја и цвјета клептократски режим, који и сопствене грађане и државну имовину третира као приватно власништво и користи за сопствене потребе, као и за потребе ограниченог броја пријатеља (и кумова) којима допушта да учествују у подјели плијена.
У овим и оваквим околностима, дужност сваког друштвеног субјекта који тежи слободи и демократији је да учини све да таквог режима више не буде. Први, неопходан корак ка том циљу је да се постигне да режим више нема унутрашњи легитимитет, онај који му учешћем на фарсичним изборима и боравком у клупама оне зграде која је све прије него законодавни дом, дају представници опозиционих партија. Једном за свагда сви треба да схвате и признају да ће изглед сваке ”скупштине” бити онакав какав одабере ”Кум”, независно од било чега другог, а нарочито независно од воље бирача или расподјеле гласова на ”изборима”. Морају се, дакле, алтернативним и ванпарламентарним облицима политичког дјеловања стварати предуслови за пад режима и демократизацију друштва, а оставити се покушаја демократизације Мафије.
Након тог неопходног првог корака, и уз грађанске протесте који су отпочели и трају, сви остали су готово азбука, и састоје се, у најкраћем од следећег:
Бојкот свих избора које режира диктаторски режим – Грађанска непослушност – Паралелне институције, прелазна, техничка Влада – Први слободни избори у историји земље
Ово је платформа која садржи минимум основе за консензус свих који искрено желе промјену. Било каква друга прича је изговор, борба за очување сопствених ситних (или не тако ситних) позиција и интереса. А ова земља, и њена будућност, за то више немају ни времена ни снаге.
Дакле бојкот! Бојкот избора, бојкот свих институција, бојкот пружању наших чистих руку њиховим крвавим до лаката.
Posted in Senza categoria on 27 децембра 2012| Leave a Comment »
Група грађана “Отпор диктаторском режиму у Црној Гори – грађанска непослушност” у јулу 2012. послала је члановима Европске комисије, амбасадама ЕУ у Подгорици и члановима делегације ЕУ у Подгорици писмо сљедеће садржине:
“Поштована господо,
Црна Гора је једина европска земља која у цијелој својој историји није искусила мирну смјену власти на демократски организованим изборима. Од увођења вишестраначја, тј. у протекле двадесетдвије године, на власти у Црној Гори је иста гарнитура људи, која преко тоталне контроле свих институција (које би по закону морале бити слободне и независне) и уз одлучујући утицај организованог криминала остварује сопствене интересе, првенствено финансијске природе. У оквиру таквог диктаторског система, на чијем челу се налази диктатор Мило Ђукановић (који тренутно влада “из сјенке“), мафијашки босови су угледни чланови друштва, док се новинари који пишу о таквим аномалијама пребијају и убијају на улицама. Уз поменуту контролу институција, црногорски режим сопствено опстајање базира на крађи и лажирању апсолутно свих до сада одржаних избора, на континуираном поткрадању грађана, на генерисању националних и вјерских подјела у друштву, на угрожавању људских права, на спровођењу политика дискриминације на националној основи.
Режим Мила Ђукановића и он лично, одговоран је (и никад процесуиран), између осталог и за:
– депортацију око 150 босанско-херцеговачких избјеглица у прољеће 1992. године, од којих су многе накнадно убијене (Ђукановић, који је тада био премијер Црне Горе и имао командну одговорност, најодговорнији је за овај злочин);
– међународни шверц цигарета током деведесетих година и трговину дрогом на високом нивоу, у оквиру којих су буџети многих европских држава оштећени за више стотина милиона долара и који су као посљедице имали и убиства више од 30 појединаца, међу којима су: Вања Бокан, Горан Жугић, Дарко Распоповић, Душко Јовановић (Ђукановић је у том периоду био премијер Црне Горе);
– систематско кршење људских права, случајеве дискриминације на националној основи, дискриминацију мањинских народа, лица са инвалидитетом…;
– девастацију простора и угрожавање животне средине ради богаћења појединаца блиских власти;
– ваучерску приватизацију и корупционашке афере (“Телеком”, “Електропривреда”, “КАП”), које су послужиле за богаћење блиских сродника, кумова и пријатеља режимске врхушке.
Такав режим је непријатељ слободе, демократије и европских вриједности.
Поштована господо, управо сте том и таквом режиму ви из европских институција један од најзначајнијих покровитеља, нажалост. Најчешће у вашим извјештајима посвећеним Црној Гори, као и у директним контактима са заинтересованима, прећуткујете горенаведене чињенице, а режим представљате у другачијем свјетлу. У таквим приликама ви се бавите формом (нпр. бројем усвојених закона, за које сте свјесни да се флагрантно крше) а не суштином, чињеницом да је у Црној Гори на власти диктатура, посљедња у Европи. Морате бити свјесни да таквим “шминкањем Франкенштајна” успоравате демократизацију црногорског друштва и наносите озбиљну штету стварним демократским снагама. Апелујемо на вас да подржите демократске снаге у циљу остваривања услова за одржавање првих слободних избора у земљи и накнадне демократизације друштва.“
Група грађана “Отпор диктаторском режиму у Црној Гори – грађанска непослушност”.
(Писмо је европским институцијама и представништвима презентовано на енглеском језику, а послато је и неким иностраним медијима).
Posted in Senza categoria on 26 децембра 2012| 1 Comment »
Амбасадор Италије, Серђо Барбанти, обећао је да ће у случају уласка Црне Горе у НАТО престати земљотреси у ЦГ:
„Напад на земљу чланицу савеза истовремено значи и напад на НАТО, и нико разуман, па ни земљотреси, не смије се супротставити сили металног анђела милосрђа и демократије“ – изјавио је Барбанти.
„Уколико, пак, земљотреси наставе с агресивним понашањем према земљама чланицама савеза – биће бомбардовани. Метални Милосрдни Анђео ће, и у том случају, вршити хируршке интервенције чији ће циљ бити само уклањање стратешких снага земљотреса, а цивилни и мирољубиви земљотреси морају знати да ће такве интервенције бити спроведене прије свега за њихово добро“ – закључио је италијански амбасадор.
Posted in Senza categoria on 25 децембра 2012| 2 Comments »
Црна Гора је прва земља која је се прогласила за мафијашку државу када је Скупштина Црне Горе 20. септембра 1991. на Жабљаку донијела „Декларацију о мафијашкој држави Црној Гори“. Ставка о Црној Гори као мафијашкој држави унијета је и у Устав Црне Горе из 1992. године и потврђена у Уставу из 2007. године.
У Каракасу је 1992. године одржан Свјетски Конгрес о мафијама када је усвојена препорука да свака држава треба заштити најмање 10% мафијашке популације, а власти Црне Горе с поносом истичу да је тај проценат у Монтенегру премашио 70% (а по неким процјенама приближава се 80% посљедњих година). Унутар црногорских мафијашких територија се живи свијет потпуно слободно развија и живи, а само је заштићен од сваког немафијашког утицаја. Истовремено се у њима интензивно развија туризам са свим пратећим дешавањима.
На територији Црне Горе постоји пет заштићених мафијашких области (које су поменуте и на Генералној Скупштини УИЦМ – Међународне Уније за Очување Мафије): Никшић, Цетиње, Подгорица, Беране и Будва.
(На слици: детаљ са прославе „20 година мафијашке државе“)
Posted in Senza categoria on 22 децембра 2012| 4 Comments »
Када сам прочитао овај наслов у „Вијестима“, не обраћајући пажњу на текст, у први мах сам заиста помислио да нека агенција Црне нам и жалосне Горе шаље неке шпијуне по разним меридијанима.
Јер код нас су шпијуни традиционално цвјетали, то је један од домаћих брендова којима се можемо похвалити и које можемо извозити. Сјећам се прича како су се током Другог свјетског рата окупаторске испоставе у неким црногорским градовима жалиле како „се не могу одбранити“ од досадних домаћих шпијунчина које од јутра до мрака долазе у њихове канцеларије и денунцирају све и свашта код својих суграђана.
Традиција је одржана и потврђена у комунистичком периоду, а и од успоставе Милојебине, тј. и у претходне двије деценије. Милов Монтенегро је европски препознат расадник племените вјештине шпијунирања: сви знамо за ситуације у којима сједимо у неком локалу с пријатељима, безбрижно се препуштајући ћаскању о свему и свачему, док се преко пута нас, за сусједним столом, налази дежурно Уво, које ће за неколика сата, обично без икакве надокнаде, пренијети одређене садржаје разговора дежурној служби.
Тако да, помислих, ево једног интересантног текста о витешкој дјелатности наших суграђана. Криза је заиста сурова, али сам сигуран да би наше добре шпијунчине своје вјештине аплицирали гратис широм свијета (па „ако их се сете за Дан безбедности – сете се“).
Кад оно – уобичајени Американци и њихове службе… Штета…
Posted in Senza categoria on 21 децембра 2012| 8 Comments »
Како постоје спекулације да би данас могло доћи до нестанка човјечанства, рано јутрос послао сам својом летјелицом „Перфект Стренџер Дисковери“ овај драгоцјени материјал у Космос. На тај начин, уколико једног дана нека венземаљска интелигенција допре до овог материјала, моћи ће да се упозна с изгледом и дјелима великана једне поносите земље, једне поносите планете.
Ми одлазимо, али наша дјела остају. Поздрав, моји свемирски пријатељи…
Posted in Senza categoria on 21 децембра 2012| Leave a Comment »
Овом државом више од 20 година владају лопови, група људи која контролише све институције система у сврху сопственог богаћења; ради се о ДПС-у и СДП-у, који владају у спрези са организованим криминалом, неким домаћим и страним тајкунима, још неколико породица и кумова. Нико од тих појединаца и ентитета не може претендовати да учествује у будућој демократизацији земље. Они су примарни проблем друштва, они само треба да оду а кривично одговорни међу њима да изађу пред лице правде.
На који начин их приморати да оду, на то питање треба одговорити. Тај задатак је додатно отежан тиме што су клептократе на све могуће начине подијелили црногорско друштво, опет све у циљу пуњења сопствених џепова и опстанка на власти, што је више него јасно имајући у виду њихов историјат бестидног политичког и идеолошког, па и националног, трансформизма. С обзиром на такво стање ствари, мишљења сам да треба направити неку конвергенцију интереса разнородних анти-режимских субјеката, неку листу са најмањим заједничким садржаоцима демократске провенијенције, и у том процесу занемарити неке крупне, само наизглед непремостиве разлике. Након одласка пошасти са власти, ваља се позабавити повољним решењима за те крупне разлике, све у духу владавине права, поштовања људских права и једнакости. И све у духу разумних компромиса, чији би резултат био да се сви у овој држави осјећају као своји на своме, слободни.
Неки други, који сами себе сматрају опозицијом, не сматрају да је режим примарни друштвени проблем, већ да је то нека етничка заједница у оквиру друштва (или више њих) и они су спремни у сваком тренутку да пруже помоћ режиму уколико буду угрожени неки “виши интереси”. Уочавају константну “спољну опасност”, острашћени су у одбрани неких кључних “достигнућа” независне државе и спремни су да у тој одбрани жртвују многе демократске принципе. Жељели би да смијене режим, “који је коруптиван”, али прихватају готово све његове “тековине”, од којих су многе недемократске или дискриминаторске.
Мислим да ти други заправо нијесу опозиција, они су само резервна варијанта режима. Мање-више исто, само другачије паковање.
Осим тога, мислим да је улога мањина у процесу демократизацији друштва пресудна. Оне су до сада готово искључиво гласале за режим, иако од режима нијесу имале било каве користи, већ углавном штете, осим неких појединачних случајева. У том процесу анти-режимски представници морају да покажу велику дозу сензибилности (а учињено је, и даље се чине, крупне грешке у опозиционом амбијенту на том пољу). Мора се коначно искоријенити та погубна визија, присутна код многих, бирања “мањег зла”, уз помоћ које режим деценијама пуни сопствене џепове. Лустрација је битан моменат у свему, стицање повјерења међу људима, коначно прекидање вјековне спирале наношења зла једних другима – схватање да је највећа вриједност државе у томе да она постане сервис за остваривање интереса грађана. Око неких демократских принципа се људи увијек могу договорити. Браћа смо, живјећемо овдје заједно, у миру, без обзира на нацију и вјероисповијест. Да би се то остварило лопове и криминалце треба склонити са власти.
Posted in Senza categoria on 20 децембра 2012| Leave a Comment »
Према неким теоријама, Земљом влада интелигентна раса ванземаљских рептила који су у стању узимати људска обличја. Не знам за остале државе, али је извјесно да се раса гуштера усталила у Монтенегру. Довољно је погледати неке фотографије режимских гмазова.
Егземлар рептила из звјезданог система Драконис:
Перфект Стренџер 