Амазонке

Написа ми малоприје једна моја драга пријатељица да је након активног подржавања ове наше антирежимске стратегије (дисконтинуитет-отпор-бојкот-излазак из монтенегринског Матрикса-пад режима-демократизација, итд…) – не зову више ни на какве скупове, племенске, поводом прославе какве или било чега другог. А била им је дика.

Страх, бојажљивост, пасивност и даље доминирају нашим симулакрумом.

Прокоментарисах, да осим тога што се поносим њом, да су жене и иначе у ЦГ биле увијек много храбрије и срчаније од мушкараца, традиционално. То ми је често говорио и отац. Наше успавано опозиционо стадо “и даље” чека инструкције централа опозиционих странака (колико год сиромашно и обесправљено било), “и даље” се бори под “плаштом” тих партија које се “и даље” формално зову опозиционим, не налази снагу у себи да макар позове на одговорност лидере који су их варали и обмањивали дуже од двије деценије. Не налази снагу да каже: “зашто си ме лагао” и “поднеси оставку”.

Но добро, такви смо какви смо. Покренућемо их. Има нас.

Само да искажем још једном искрено дивљење нашим драгим дамама, боркињама, јунакињама, које се не боје режима нити траже привилегије под окриљем корумпиране опозиције. Оне ће бити лучоноше промјена.

Read Full Post »

Џепови господина диктатора

„Када би неко могао да нам покаже богатство у Црној Гори, чијим би се захватањем могли ријешити проблеми у економији, зар мислите да би Влада пропустила то да уради? Нажалост, тог богатства нема и зато морамо посезати за оним што је реална економска основа за рјешавање финансијских и економских проблема“, тврди диктатор Ђукановић.

Има тог богатства, итекако. Довољно је да Двометрица увуче мало руку у сопствене џепове, да „захвати“, па да извуче помало. Да се прочешљају неки рачуни које има у иностраним банкама. Нека само захвати 10% лове којом располаже, а која се добрим дијелом слила на његове рачуне током тзв. „дуванске афере“ и шверца дроге (а „тежак“ је око милијарду, кажу неки упућенији) и ето прве финансијске инјекције за проблем буџетског дефицита.

Да макар учини једно добро дјело прије него што буде приведен правди и прије него што му буде одузета незаконито стечена имовина. Шалим се, наравно – илузорно је од диктатора очекивати такав потез. Али нека макар не говори да „нема тог богатства“. Има га, и великим се дијелом из џепова обесправљених грађана слило у његове.

Read Full Post »

Мега-журка на јахти „Континуитет“, у Порно Монтенегру

Након „јуначке, поштене и неизвјесне“ изборне трке у октобру, посланици режимских и опозиционих партија организују 1. марта мега-журку на јахти „Континуитет“, у марини Порно Монтенегро. Прослављаће се отварање нове сезоне говоранција у „институцијама“.

Звијезда вечери ће, наравно, бити диктатор Ђукановић, за кога се очекује да послије свечане вечере уручи награде за 3 најефектније опозиционе говоранције у претходном сазиву „Парламента“.

Замољен да прокоментарише нешто за медије, предсједник ПЗП-а Медојевић изјавио је да ће и у будућем „Парламенту“ опозиција наступати одговорно, и да ће гласати против већине законских предлога владајуће коалиције: „С нама нема шале. Ми смо били и остаћемо чисти, па нека усвајају законе без нас“.

Read Full Post »

Опозициони смечери

Прочитах прије пар дана на нету одговор једног нашег опозиционог лидера на здраворазумску констатацију једне коментаторке да сваки режим, а прије свега наш диктаторски, само пожељети може овакву опозицију. Коментар јуначког опозиционара је гласио: „Прва лекција демократије: свако ко напада опозицију подржава власт. Ма каква била опозиција и ма каква била власт. Нема никакве љутње“.

Нећу се бавити будалаштинама овог опозиционог јуноше (који је иначе на јавној сцени балканске клептократије препознатљив по томе што ујутро устврди једно, послије ручка нешто сасвим друго, док након вечере одлучно и поносно побије своје јутрошње и поподневне тврдње), већ ће ми ова горе цитирана његова бесмислица дати повода да кажем још понеку о нашој витешкој опозицији. Кратко, и „без икакве љутње“.

Увијек се од нас, многих, тражило да потврдимо како режим и опозиција нијесу исто. Ево, ја ћу опет рећи – нијесу исто (иако су дио „Система“). Режим је гори. Међутим, ова дистинкција ме подсјећа на, рецимо, фигуре Ал Капонеа и његовог књиговође. Књиговођа Ал Капонеа није убијао, пребијао, малтретирао људе, попут свог шефа, али је добро знао шта ради и који су његови задаци и одговорности. Да ли то што је Ал Капоне био у сваком смислу много гора личност од свог књиговође аболира овог другог од одговорности? Овог другог, чији је основни циљ био пружање легитимитета мафијашком босу, тј. представљање злочинца пред јавношћу као узорног и одговорног бизнисмена?

А шта раде наши јуначки опозициони лидери, већ дуже од двије деценије, осим пружања легитимитета диктатури? Када год је искрсла нека прилика за смеч (да се послужимо тениским жаргоном), тј. идеална околност за опозицију да покрене политике дисконтинуитета, истинског отпора режиму, да покуша да прекине монотонију и изађе из симулакрума – они су се традиционално сагињали, окретали главу, или уз звиждукање се правили да је не примјећују. А било је таквих прилика, сасвим довољно. С друге стране, када год се указала прилика да се додатно искомпромитују, понизе (разне гозбе у „Сплендиду“, слушања говоранција диктатора у званичним приликама, присуствовања годишњицама оснивања ДПС-а, итд) – ту се знали да „смечују“ из свих могућих позиција, да изводе скокове и акробације, покажу енергију и жилавост. Ето – то је наша опозиција, ето – с ким имамо посла и ето – зашто је овај злочиначки режим још увијек на седлу.

Но, након ове моје мале шале да се посветимо озбиљним стварима.

Дакле, како долази нова скупштинска сезона, и наши опозициони витезови се марљиво припремају да, као и до сада, очитавају диктатору лекције у Парламенту, мислио сам да дам свој скромни допринос. Намјера ми је да опозиционим лидерима понудим једну изванредну говоранцију против власти, коју би неко од њих прочитао на наредном засиједању Скупштине. Говоранција је кратка али ефектна, као и све досадашње опозиционе у институцијама, и сигуран сам да ће се Двометрици трести ноге док буде слушао овај анти-режимски дискурс. Као и до сада. Ево говоранције коју сам састављао током празника:

“ БЛА!!! Бла бла бла, блаааа, бла! Бла бла бла: бла бла бла бла бла. Бла, бла бла бла; бла бла бла? Бла бла бла??? Блаааа!!!

Бла!“

Read Full Post »

Master Of Puppets (новембар 2011)

Мило Ђукановић Двометрица:

“DPS u narednom periodu treba da nastavi sa državnim utemeljenjem Crne Gore, odnosno zaštitom od napora raznih nacionalističkih centara da se potre ne samo država, već i crnogorski nacionalni i kulturni i vjerski identitet. To se ne radi slučajno, već namjerno i sistematično. Ideja je da kada se već nije mogao spriječiti referendum, onda da se sve svede na državnu nezavisnost, a da nam se oduzme pravo na posebnost, kako bi se jednog dana reklo – kad već nijeste Crnogorci, nemate svoju kulturu i vjeru, čemu onda dvije srpske države jedna pored druge”.
———————————————————————–
То је та уходана шема перфидне Двометрице, провјерени метод подгријавања подјела у кризним моментима. Он зна увијек када је прави моменат да извуче овог кеца из рукава, у тренуцима када му се амбијент којим царује учини превише разнородним он “заблудјеле” овце враћа стаду национализма. На сличан начин се трансформерски маг понашао и када је његов национализам био другог предзнака. Увијек ће он налазити те врсте савезника којима је првобитни циљ пропаст “друге стране”, и који ће га за достизање тог циља опет пољубити на непристојно мјесто и погазити све етичке принципе.

Не треба да се заваравају они из тзв. српског табора да је његов коначни циљ тотална асимилација и затирање било које форме српске културе и идентитета на овим просторима. То му једнако не би одговарало као што му не погоди достизање друштвеног компромиса свих демократски оријентисаних људи, без обзира на нацију, вјеру, итд. Њему одговара управо овакво стање трајних подјела, константне напетости, хушкања једних на друге. То је идеална атмосфера за прикривање лоповлука, корупције, његове и неколико криминалних породица око њега.

Међутим, мало се прерачунао. Остаје му све мање времена. Све је више гладних људи, свих нација и вјера. Осим тога, не увиђа да постоје људи демократске провенијенције, који се могу договорити, који увиђају да је једини начин да ово друштво опстане постизање друштвених компромиса у разним областима, чија ће резултанта бити да се сви овдје осјећају слободни, своји на своме.

Осим тога, клептократе се морају досјетити да када човјек сувише изгладни, он заборави и на појмове храбрости и кукавичлука и мисли само на свој празан стомак и на задовољење правде. Боље би било да Двометрица ипак не изазове тај крајњи ступањ кризе, када прораде примордијалне и физиолошке потребе код људи, јер би у супротном, умјесто спровођења у суд, гладан човјек могао да га поједе. У једном залогају.

Read Full Post »