Паралелни Универзуми и освјешћивање

Као што сам већ истицао, у неком паралелном Универзуму је можда заиста могуће да свиње лете, да се ћелави чупају за косу, да мртва баба по кревету скаче и да опозициони кандидат у ЦГ побиједи на лажним и намјештеним изборима чије резултате одређују „институције“ мафијашког режима, АНБ и криминалне структуре.

У овом нашем Универзуму то није могуће, тако да се све оне опозиционе главешине које нас убјеђују да ипак јесте, након двије деценије константних уједа отровнице које имамо по читавом тијелу, морају окарактерисати као неискрене и преварантске индивидуе.

Умјесто улизичких и полтронских коментара које често видим испод „статуса“ опозиционих главешина на ФБ и другдје, антирежимски оријентисан појединац мора наћи снагу, храброст и одговорност негдје у себи, да коначно каже: доста. „Доста ми је преваре, доста ми је симулације, доста ми је пасивности. Ја не желим више да слушам бајке, ја заиста желим пад режима и демократизацију. И мора се кренути другим путем“.

Процес освјешћивања је у току и он је незаустављив.

Сви они који се залажу за политике дисконтинуитета, бојкота и отпора као незаобилазних метода у процесу демократизације друштва, и који су против инсталирања злочиначког НАТО-а на наше просторе, посједују потенцијал којег још увијек нијесу свјесни. Јер би могли за кратко вријеме окупити „критичну масу“ неопходну за промјене. Уколико се удруже и организују на одговарајући начин, срушиће мафијашки црногорски режим и Систем, а уз то и значајно утицати на процесе у региону који би могли довести до уклањања америчке империјалистичке чизме са балканских простора.

Анти-НАТО прича је анти-режимска прича и то ће бити један од суштинских фактора у процесу рушења диктаторског режима у ЦГ. Против уласка земље у НАТО је огроман проценат грађана; то је онај драгоцјени потенцијал о којем често говорим и који се мора искористити.

Ми данас имамо неке опозиционе партије које су, наводно, против НАТО-а, као и разне НВО и удружења, али заједнички њихов именитељ је тај што су дио Система. А Систем ради за интересе САД-а и западних служби, тј. НАТО-а, као што је општепознато. Тако да је њихово противљење НАТО-у јалово или лажно, јер ће на крају морати да се повинују наредбама западних покровитеља и финансијера (уколико не откажу послушност, што би било добро, али је мало вјероватно, имајући у виду претходна искуства).

Зато је у овој ситуацији пресудна улога наше групе ОДР-ГН, као и свих осталих слободних појединаца који су изван Система и који нијесу купљени. Наше пропагирање отпора, бојкота, дисконтинуитета и противљење уласку у злочиначки НАТО савез је чисто. Чисти смо као суза :). Зато је наш потенцијал невјероватан. Потенцијал који, ако се ствари буду организовале како треба, може срушити Систем, почети демократске процесе и отказати послушност западним господарима рата и колонизаторима. Ово често истичем, али морам понављати, јер је омасовљење надохват руке, само се мора радити на организацији.

Read Full Post »

Имају ли душу?

Помињао сам ово више пута, али морам опет. И помињаћу још. Дакле, након посљедњих Милових октобарских лажних избора, многи појединци који су ми мање или више блиски сугерисали су ми да би се морао покушати процес приближавања групе ОДР-ГН са званичним опозиционим структурама, како би се „удружиле снаге“, сакупила „сва антирежимска енергија“ у циљу свргавања диктаторског режима.

Стављао сам до знања мојим познаницима да су опозиционим главешинама добро познате смјернице групе, да у њима нема ничег спорног или неприхватљивог, и да је читава ствар у њиховим рукама. Али да за отпочињање било које врсте дијалога те врсте, или за покушај повратка пољуљаног кредибилитета, главешине морају направити макар један потез дисконтинуитета, макар сићушан и симболичан, неку „гранчицу за коју би се неко могао ухватити“. Излазак из „Парламента“ и институција Система, бојкот говоранције Диктатора у Скупштини, и сл.

А имали су на десетине прилика, главешине, нарочито након посљедњих „избора“. Присјетимо се свих могућих афера, присјетимо се постизборне мафијашке крађе у Никшићу, присјетимо се афере „Снимак“… То су били зицери, то су биле меч-лопте коју ниједна одговорна опозиција у Млијечном путу, а и шире, не би смјела да пропусти.

И, шта су урадиле наше опозиционе јуначине? Јесу ли смечовали? Ништа, нихт, ниенте, ничево – нулу прекрижену су урадили!

Умјесто тога, говоранције су одржали! „Кад ја дунем, па кад ватру сунем…“ И опет варају народ, опет му причају бајке, опет га позивају да учествује у сопственом пропадању, да се игра „демократије“ у Матриксу. Имају ли душу ти људи? Имају ли милости према јадном, обесправљеном човјеку? Искрено се надам да ће након ове најновије Милове пројектоване игранке опозиционо бирачко тијело имати снаге да позове на одговорност опозиционе главешине, и да ће на њихово мјесто доћи неки нови људи. На том сценарију све истинске демократске снаге морају радити.

Дисконтинуитет, бојкот, отпор!

Read Full Post »

Фолиранти

Да, опет су на сцени Мачак и Лисац. Опет су ту да слажу, да преваре, да обману, да „запале“ несрећног Пинокија. Да му обећавају брда и долине, да му причају приче и бајке, да му НЕ КАЖУ ИСТИНУ. Неки посматрач са стране би, анализирајући ову бизарну ситуацију, ускликнуо попут Младена Делића: „Људи моји, је ли то могуће!“ Је ли могуће да је Пинокио још увијек Пинокио, је ли могуће да се још увијек „прима“ на очигледну превару, да гута исту причу дуже од двије деценије? Је ли могуће да су Мачак и Лисац још увијек Мачак и Лисац? У чему ли се састоји та дугогодишња, неподношљива лакоћа преварантског дјеловања?

Јесте, могуће је. Али најлакше је наљутити се на Пинокија. Најлакше је осути паљбу по наивчини, исмијевати његову наивност, лаковјерност, или можда недостатак иницијативе и карактера. Мачак и Лисац, с друге стране, играју једну јако прљаву и нечасну игру. Лажу Пинокија, свјесни да ће након те њихове хиљадите лажи, када се ствари опет покажу онаквим каквим јесу, Пинокио бити још несрећнији, сиромашнији, угроженији. Знају да је овако немогуће, и знају да се може другачије, да су промјене не само могуће и реалне, већ и надохват руке – али нијесу спремни да ризикују и да преузму одговорност, уљуљкани у удобностима симулакрума. „Ко ј..е Пинокија“, он је секундаран у било којој њиховој стратегији. Да ли се иједном десило да ова два мајстора кажу: „па добро, ако и овог пута не одржимо обећање, ако се опет деси да се оно што најављујемо не оствари – сносићемо одговорност? Па нека дођу неки други, нови, на наше мјесто“. Није се десило. По томе се види да су они заиста Мачак и Лисац, да је то њихов трајни, дефинитивни идентитет и бренд.

Но, мора се ипак примијетити да у посљедње вријеме, без обзира на све, Пинокио стиче самосвјесност. Убрзо неће више дозвољавати да га вуку за нос, ма колико дугачак тај нос био. Ми ћемо бити ту да подстакнемо и убрзамо процес стицања свјесности код нашег доброг Пинокија.

Read Full Post »