Режимски кербери… Шта рећи о њима? Има их разних врста и раса. Неки су праве звјери, попут „институција“, РТЦГ и главешина, неки су псићи, који су активно или пасивно, али увијек свјесно, подржавали ово цивилизацијско ругло на Балканском полуострву. Свјесно, јер колико год њихов карактер био слабашан, колико год њихова приватна ситуација била неизвјесна или незавидна – они су знали да својим чињењем праве неправду, да кроз подршку клептократији узимају залогај хљеба из уста нечијег дјетета. Да продавајући себе, сопствено достојанство и слободу чине неправду неком другом.
Осим неке друге категорије коју нећу у овој прилици коментарисати, посветићу се трећој: дакле онима који нијесу на продају, онима који који трпе али се не предају и не сагињу, онима који кажу МРШ неправди и дискриминацији. Шта треба да каже та трећа категорија, шта треба да уради, када се читав овај циркус заврши? Шта треба да поручи режимским керберима? Што се мене тиче, након што слободне институције одраде свој посао, нећу им ништа рећи. Нека они кажу шта имају рећи сопственој дјеци. Нека им објасне зашто су такви били.
Перфект Стренџер 