
Радујем се због људи у Беранама који су били у прилици да изађу на улице, развију своје, наше заставе, осјете задовољство због одласка једне крајње корумпиране, лоповске општинске власти (све су ДПС власти у ЦГ корумпиране, али је ова беранска била нарочито љигава и агресивна). Радујем се прије свега због мојих пријатеља Беранселаца, који су, само зато што су жељели заштитити своју природу и потомке, управо од те власти трпјели дугогодишња шиканирања, понижења, хапшења, иживљавања свих могућих врста.
Никако се не радујем чињеници да су од локалне побједе на покраденим изборима над политичком лешином ДПС у прилици да профитирају диносауруси системске опозиције, главешине које су давно већ морале поднијети оставке и престати се бавити политиком, и које имају историјат пораза, пасивности али прије свега преварантских политика, оних које не воде стварној, већ крњој демократизацији друштва. ОДР-ГН од свог настанка пропагира да на лажним Миловим „изборима“ не треба учествовати, јер су они намјештени и покрадени, и да се треба посветити алтернативним видовима антирежимског дјеловања који ће довести, између осталог, и до слободних избора. Ово што се десило у Беранама, пораз ДПС-а, никако не доводи у питање валидност тог правила, јер се оно односи на опште, државне „изборе“, на којима је могућност режимских крађа и манипулација далеко већа, никако на локалне реалности, у којима је „опозиција“ већ била у прилици да надмаши клептократе, као у Херцег Новом, а и у Никшићу у једној прилици. Но, овдје није ријеч толико ни о бојкоту, колико о томе да системска опозиција, са тренутним поставама диносауруса, не може довести до стварне демократизације и бољитка, већ само до ситуације „Курта сјаши, Мурта узјаши“ и убрзавања штетних и понижавајућих евроатлантских интеграција.
Јутрос ми је пријатељ, између осталог, написао:
„Једна локална побједа, након толико тешких пораза, и одмах су сви ‘опозиционари’. Међу њима, колико могу да примијетим, доста принципијелних људи који су другима ‘кидали главе’ на сам помен избора и неопходности гласања опозиције. Што се мене лично тиче, са таквима не желим да улазим у било какве пројекте. Гнушам се читаве те прозирне мимикрије, која ће тек да се покаже у пуној мјери. ДПС је пропао већ одавно, али немају коме то да признају. А ја да се слижем са ‘опозицијом’ само зато што ће бити у прилици да себе прогласе побједницима над једном политичком лешином, нити могу, нити хоћу. Јер то би значило заборавити све оно што годинама, неки и деценијама, (нису) чинили зарад личне користи.“
У праву је мој пријатељ. И код нас, међу многима, долази до оног италијанског феномена „salire sul carro dei vincitori“. Од мене нека то нико не очекује. Шта сам говорио јуче о диносаурусима системске опозиције (а и о свему осталом), говорићу и данас, а и сјутра, док не оду. Бојим се да би овај локални догађај за њих могао представљати неку врсту боце с кисеоником, а то никако није добро за демократизацију друштва. Они морају отићи, у оквиру својих партија бити замијењени новим, некомпромитованим снагама, с којима би антисистемски фактор бар могао разговарати о демократизовању земље.
Што се антисистемског фактора тиче, ми ћемо наставити са пројектом формализације. Али – ако буде људи, тј. ако буде довољно појединаца који су спремни лично да се ангажују, да засучу рукаве, да свако одради свој дио посла, прије свега у том почетном периоду дјеловања Независне Опозиције. Ако људи не буде – нека су вам срећни и Курта и Мурта, и ЕУ и НАТО, а ја ћу (бар што се мене тиче) своје енергије трошити на неке љепше и корисније ствари.
Read Full Post »