Материјал

Недосљедност, непринципијелност, превртљивост су, заиста, саставни дио свих политичких система и амбијената: ниједна земља није имуна на ове појаве које се јављају како у свакодневној тако и у високој политици. Ипак, сигуран сам да је малена Црна Гора апсолутни шампион и у овој категорији, јер не постоји држава у којој су ове карактеристике тако чврсто усађене у саму бит политичких односа (попут поданичког менталитета или умјетности шпијунирања свега и свакога).

Сјетимо се, само, Новака Килибарде, који је, опште је мишљење, шампион таквог домета да не може бити увршћен ни у једну категорију. Он је ван свих категорија, вансеријски играч. Његова национална, вјерска, политичка, интелектуална и свака друга превртљивост су нешто незапамћено чак и на овим просторима, и није без разлога називан „највећим превртљивцем свих наших народа и народности“. Он је до те мјере усавршио те своје карактеристике, да је временом примарни мотив његове недосљедности постало искључиво цјеливање позадина разних моћника, само по себи, док су евентуалне привилегије које проистичу из таквог полтронизма добиле секундарну улогу. Килибарда је „топ ов д топ“ у овој дисциплини.

Мило – диктатор је такође знаменити превртљивац. Сјетимо се његових изјава из деведесетих, као и радикалних политичких заокрета који су се прилагођавали вољи иностраних моћника и токовима новца. Ипак, постоји одређена досљедност у Миловој недосљедности: временски интервал који протиче између разних његових манифестација превртљивости и није толико кратак; не може се рећи да мијења мишљење свакодневно.

Главешине системске опозиције су, великим дијелом, такође шампиони у овим карактеристикама, и типичан примјер, различит од Мила, оних који и свакодневно мијењају мишљења. Не треба их ни именовати: пословичне су ситуације када страначки лидер ујутро устврди једну значајну ствар, за ручком крене у лагану полемику са самим собом, док увече радикалним заокретом побије аргументације како јутрошњег, тако и поподневног самог себе. То су, дијелом, психијатријски случајеви, иако се најчешће иза њихове недосљедности ипак крије какав финансијски интерес или привилегија.

Ипак, све категорије које смо набројали су тек врх леденог бријега. Царсто превртљивости и недосљедности се налази међу сљедбеницима партијских главешина режима и системске опозиције. Тешко ми је да говорим о тим људима, многе од њих познајем и били су ми (и још су ми) драги. У стању су да сопствене политичке приче и залагања модификују и за 180 степени, а такав процес је углавном константан, слијећу попут мува на разне врсте органских материјала, о којима су, најчешће, још јуче говорили све најгоре. Неки пођу за привилегијом, други се, без отпора, препусте колотечини; тек, у овој категорији свака прича је за себе, и то су углавном тужне и мучне приче. Када сретну поглед лица које је остало принципијелно, не могу га издржати, јер у њему виде и сопствену слабост. Обично се удаље, а у најгорем случају и замрзе пријатеља који је остао принципијелан.

Таква је суморна слика али, срећом, ствари се и мијењају. Све је више оних који нијесу за предају и на продају. С њима се дружим, свакодневно упознајем и неке нове, и они ме учвршћују у увјерењу да ипак има наде. А не смију се напуштати нити обесхрабривати и људи који су се удаљили од Врлине. Морамо бити стрпљиви, чекати да се промијене, помоћи им у том процесу. Уосталом, другог избора нема: не можемо на ове наше предјеле населити какве Скандинавце и с њима кренути у процес промјена. У оваквој ситуацији, неко се мора послужити материјалом који му је на располагању, ако другог већ нема.

Read Full Post »

Лидери системске опозиције

Након катастрофалног резултата на посљедњим изборима у Србији, лидери опозиционих странака Коштуница и Динкић поднијели су оставке. Такво преузимање одговорности након изборних неупјеха је правило у демократским друштвима (мада је и појам „демократског друштва“ постао релативан), или у друштвима која теже демократским уређењима.

Да ли се ико сјећа да је неко од лидера или руководстава системске опозиције дао оставку, или је бар понудио, након неког од пораза на Миловим „изборима“ у протекле двије деценије? А серија пораза какву су они имали је нешто незапамћено на европском континенту, њихове „рекорде“ ће тешко било ко достићи у блиској будућности. Опозиционе главешине су заиста у том смислу феномени. (Резултат опозиције на скорашњим локалним изборима у Беранама, за који немају апсолутно никаквих заслуга, даће им нажалост крила и учврстити их у њиховом заступању принципа несмјењивости).

Све ово нам, наравно, довољно говори о главешинама системске опозиције, али још више о људима који их изгласавају на страначким скупштинама: након сваког новог пораза са све убједљивијим већинама.

Read Full Post »

Украјина (други дио). Не у НАТО

„Британија je упозорила предсједника Владимира Путина да би се Русија могла суочити са трајним искључењем из Г8 ако Кремљ и даље настави кораке против Украјине.“

Мислим да се Путин толико узбудио због овог британског упозорења да је моментално осјетио назнаке свраба у предјелу гениталних жлијезда које је морао да неутралише муњевитим захватом уз употребу неколика прста десне шаке, укључујући и палац.

Биће Г8, можда Г7, можда Г10 једног дана, а можда и Г3: битно је да је прошло вријеме „шерифовања“ западних лицемјера.

Game over.

——————————

Знам да ће многи коментарисати одлуку ЦГ да уведе санкције Русији. Ја не могу, немам снаге, јер од саме помисли на то добијем мучнину. Као онда кад су признавали Косово, рецимо. А највеће мучнине имам када ме погоде неке људске нискости.

Помислим на то да је некад постојала Црна Гора, другачија, која је знала стати уз правду и истину, која није била робиња. Данас су је заробили олош и фукара. Нема је више.

——————————

Управо гледам Дневник клептократије. Око 20 минута објављују прилоге о предностима уласка Црне Горе у сулуди НАТО. То и даље траје, док пишем ове редове.

Интервјуишу неку економисткињу, директорицу ЦЕМИ-ја и млађаног Абазовића из „опозиције“ и коментаришу:

„Ријетко када, као у овом случају, економија, политика и НВО иду руку под руку“.

Тако је – Систем савршено функционише и у овом случају. У цјеливању позадине западних моћника и у обмањивању народа

А народ? Ко пита народ… Нема везе што је он и даље у огромној већини против. Направиће се неки „прелом у глави“, као и увијек…

Ако нас има, не смијемо допустити ову фукараштину. На нама је, као што увијек истичем.

——————————

На петнаесту годишњицу дивљачке агресије НАТО хорди на наш народ, када је убијено на хиљаде цивила, дјеце, стараца, невиних људи – баш данас, БАШ ДАНАС – црногорски Тиранин Мило Ђукановић у Бриселу изјављује да Црна Гора мора ући што прије у НАТО.

Као што рече једном моја пријатељица, поред процесуирања од стране ослобођених институција за све злочине које је направио у посљедње двије и по деценије страховладе, ово створење заиста заслужује једно јавно бичевање у Мурину. Као и сви остали промотери НАТО-а у Црној Гори – кукавице и нељуди.

——————————

Не можеш претендовати да будеш власт, а да имаш нејасан став према најзначајнијем политичком питању које се тиче будућности наше дјеце, као што је улазак земље у НАТО.

Највећи званични опозициони ентитет у нашем претполитичком друштву – Демократски Фронт – има конфузан и неодлучан став по овом судбоносном питању: једни су за, други против, трећима се не зна ни за шта су – али су компромисно решење пронашли у чаробној формули: да треба да се о томе пита народ. Каква смијурија, откривање топле воде: наравно да треба да се пита народ, као о свим значајним питањима; ко ће други – Марсовци? Али они треба да се изјасне: зар једна од њихових функција није да буду путоказ народу приликом третирања тако важних проблематика?

Тако, када питате и лидера тог ентитета, Лекића, да ли је за или против, он ће вам одговорити како се залаже за изјашњавање грађана на референдуму. Добро то, шампионе, али јеси ли ТИ за или против уласка у ЗЛО?

Замислите да вас неко пита да ли сте за легализацију педофилије, а ви одговорите: „Ја сам принципијелно да се то питање третира на референдуму, па како народ одлучи“.

Не може то тако. Односно може, у Балканском Апсурдистану.

Никад у НАТО. Неутралност.

——————————

Мило данас изјављује у Бриселу како „НАТО још није завршио посао на Балкану“, и помиње нестабилне ситуације. Он би да нас опет бомбардују фашистичке хорде корпоратократије.

Удрите, Мило и НАТО јунаци, по слабијем као и обично. Ситуација се мијења, свакодневно. Негдје ћете поломити зубе.

——————————

Све ће ово једног дана проћи, сви ћемо знати гдје смо били и шта смо радили, трагови ће остати, али за све ове НАТО промотере, неодлучне и „незаинтересоване“, доћи ће тренутак када ће им њихово сопствено дијете поставити питање:

„Тата, шта си урадио оних дана када су долазили да нас окупирају, исти ови који су нас претходно бомбардовали, и испоручили нам осиромашени уранијум за наредних милион година?“

Да ли ће тада тата бити искрен и признати дјетету:

„Сине, тата је био пи..а“?

Или ће само оборити поглед, постидјети се страшног питања свог дјетета, страшног суда? А ако дјеце не буду имали, свакако их чека огледало…

——————————

Спречавање уласка земље у фашистички НАТО – друштвени приоритет!

Све остале ствари, колико год биле битне за друштво, секундарне су у односу на ово круцијално питање.

——————————

Директор „Вијести“ Ивановић, очекивано, цјелива чизме ујка Сема, подржава западну корпоратократију и фашистичке тенденције пучистичке власти у Украјини, дупле баракобамовске стандарде поводом Косова и Крима, а у својој антируској реторици се служи аргументацијом која је у толикој мјери банална и плитка да не би завређивала прелазну оцјену као састав у седмом разреду основне школе на тему спољне политике.

Али се зато потврђује: Прва и Друга се „опучише“ око добијања америчког тендера – цјеливања задњице НАТО-а; иако се чини да сарађују, борба је сурова, попут хијена су када се устреме на парче меса.

——————————

Током дивљачке агресије НАТО снага на СРЈ, 1999. године, славни италијански музичари Ђованоти, Лигабуе и Пелу реализовали су ову пјесму, која је тада представљала симбол отпора бомбардовању наше земље, а и својеврсну химну пацифизма и анти-НАТО амбијента.

Ево дијела текста пјесме:

„И желим имена
оних који су лагали,
оних који су говорили о ‘праведном рату’.
Ја нећу бацати више ваше ‘свете бомбе’…“

Тако су пјевали славни италијански музичари. Ослушнимо шта нам данас говоре црногорски НАТО промотери и плаћеници. Срам их било за сва времена…

——————————

Ове ствари сам истицао и прије неколике године, током Јушченкове тзв. наранџасте револуције, али треба понављати.

Дакле, „добротворци“ западне корпоратократије се „убише“ да појасне како читав онај дио украјинске територије или становништва који, на било који начин, гравитира западу је, самом природом ствари – демократски оријентисан. Све преостало, аутоматски, треба да се учи демократији, да се преваспитава. Такво гледиште су објеручке прихватили (а шта би друго?) и црногорски западни кучићи: диктаторски режим, „освијешћена“ НАТО опозиција и НАТО медији.

Елем, онај становник Украјине који се служи украјинским језиком је, по том аутоматизму и правилу, демократа. Онај који говори руски је за „преваспитавање“.

Јес, хау ноу.

На то је спала данас аргументација дужносника америчке администрације, европских бирократа и њихових слугу са Балкана. То су основе њихове „демократије“.

Запалили су Украјину, ниткови. У читавој тој нечистој ситуацији они су одиграли најпрљавију могућу улогу, као у бившој Југославији, додатно завадили и подијелили народ, устремили се попут хијена на мирис крви. То су они, то је њихова традиционална мисија, а бране се, наравно, лажима са мас-медија и хипокризијом. Створили су све услове за крвопролиће или један велики рат. Вјероватно су потцијенили одлучност Русије, и рачунали на одсуство реакције и на наставак њеног потчињавања. Или су све баш овако предвидјели, показаће се.

У овом тренутку једино решење за спречавање крвопролића и великог рата је федерализација Украјине, са широким језичким, идентитетским, економским аутономијама региона, уз њен неутралан положај и спречавање интеграција у ЕУ, НАТО и Евроазијску унију. Или војно заузимање југоисточног дијела Украјине од стране Русије, и отцјепљење тих територија. Трећег решења, по мом мишљењу – нема. Западњаци су „закували“, жестоко.

——————————

Ево шта је Џозеф Бајден изјавио на ЦНН-у, 1. 8. 1993. године:

„Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапи и агресори“.

Тако говораше амерички „демократа“ о читавом једном народу. Овај фашиста је данас потпредсједник (и даље) најмоћније државе свијета, прима у посјету балканског тиранина Ђукановића и обећава убрзани процес покоравања Црне Горе. Слуга корпоратократије Ђукановић срео се с још једним шизофреним шампионом америчке „демократије“ – Мекејном. Скуп криминалаца и фашиста разних агрегатних стања. Ђукановић је у овој прилици текућина, без боје, мириса и укуса, како и приличи слугама. Када се врати у Гору Црну преобразиће се у чврсто агрегатно стање, повратити диктаторске карактеристике.

——————————

 

Read Full Post »

Хапшење и ЕУ-„поглавља“

Ухапшен је Шарић, нарко-бос.

„Поса’ велики“, рекао би мој ујак.

Радило се о „удруженој акцији“ институција Србије и Црне Горе, извјештавају медији. Сада ће режими једне и друге државе, миљеници и плаћеници западних корпоратократија, имати прилику да затварају „поглавља“, да добијају ријечи похвале од ЕУ-лицемјера, да скривају сопствена мафијашења наводном борбом против мафије.

Мене „поглавља“ не интересују. ЕУ сада отворено, без икаквих покушаја прикривања и „прављења обланди“, подржава неолибералне неонацисте у Украјини, људе који испод фашистичких обиљежја кличу Европској Унији и позивају на „свети рат“ против Руса и Јевреја. То су, дакле, нацисти – они који људе оцјењују и третирају у зависности од њихове боје коже, поријекла, вјере, итд. Европске технократе, које су и саме слуге Великог брата с друге стране Атлантика, спремне су да уђу у савез и са црним ђаволом како би оствариле неке антируске циљеве.

Ко из званичног политичког амбијента у Црној Гори жели да уђе у ту и такву ЕУ, да „отвара поглавља“ и сличне формалности које везе немају са стањем „на терену“? Рекло би се – сви системски играчи. Зато – са њима никако; искључиво радити на антисистемској алтернативи.

Read Full Post »