Ранко Ослободилац и системске баханалије

Жељко из Друге фамилије, „независни аналитичари“, партијске главешине, сви у један глас ускликују с љубављу:

„Ранко I Ослободилац!!!

Демократизација ове земље је у његовим рукама!“

Народни пјесник им одговара:

„Мрш отоле, један људски гаде!“

—————————————————————————

Националсоцијалиста Кривокапић потврдио је оно о чему мјесецима причам и пишем – сви сљедећи „избори“ у ЦГ, локални и општи, су „ИЗБОРИ ЗА НАТО“!

Дакле, ова поновљена симулација демократске праксе служи да се на нелегитиман начин, путем уобичајене крађе, утврди и ојача позиција домаћих НАТО бојовника, која је још увијек убједљиво мањинска у народу. А системска опозиција је ту, да „удари печат“ на ту превару, својим традиционалним учешћем у симулацији.

Улазак земље у злочиначку војну организацију се мора спријечити, на сваки начин.

—————————————————————————-

Мафијаши или фашисти, питање је сад?

Или, као и до сада: смијешани најлакше се пију?

Сачекаћемо одлуку амбасаде САД.

—————————————————————————-

Уредник некакве „редакције друштва“ у НАТО билтену „Вијести“, који се одазива на име Неђељко, изнио је свој „став“. А став се састоји у томе како је шеф националсоцијалиста, режимско чедо, симбол шовинизма, подјела и дискриминације у ЦГ, пред избором:

– да ли ће га ЦГ памтити као државника или политичког калкуланта (замислите, шефа једне криминалне организације која је регистрована као партија и коју треба забранити)?
– да ли ће бити тај који ће „преломити“ у правцу „промјена“ („оно“ да нешто преломи)?
– да ли ће бити неко ко ће својом „одлуком“ одредити да ли је ЦГ отаџбина пристојних људи или разбојника и послушника (а прошлост, одговорност, лустрација – то ћемо мачку о реп)?

Јесте, све је ово смијешно, заправо трагикомично, али је истовремено и гадно. Дакле, људи, ако пропагирате неке гадости зарад неких (ваших) „виших циљева“, имајте макар неку мјеру у безобразлуку. Јер и у безобразлуку постоји градација: у неким изузетно повољним околностима он и може „проћи“, али ако је исувише безочан, на крају се мора обити о главу његовом покретачу.

—————————————————————————

Има ли веће лакрдије него када бизарни Поглавник једне шовинистичке и лоповске режимске странчице, која је сриједом и петком опозициона, а осталим данима режимска, држи на узди лидерчиће свеколике системске опозиције, бичује их, понижава, подсмијева им се, доминира њима – а они све то понизно и са задовољством прихватају, у нади да би их бизарни Поглавник у једном тренутку могао помиловати и подарити им фотеље Прве категорије НАТО-монтенегринске демократије?

—————————————————————————-

Комедијанти из системске опозиције и националсоцијалисти у постизборном периоду у Балканском Апсурдистану су непресушне теме, заиста.

Начини удварања, завођења, шупкања „националсоцијалистима“ од стране главешина системске опозиције у претходних неколико мјесеци су били толико неукусни да су и њихови највјернији гласачи остајали збуњени и понижени таквом праксом. Није било дана а да се није истицао „демократски капацитет“ ове мале режимске партије, њен „преображај“ и „одлучујућа улога у процесу демократизације“. Наравно, само учешће главешина у таквом процесу лажне НАТО демократизације је јасно показивало да њихов стварни циљ нијесу промјене, већ фотеље системског континуитета.

То њихово улизништво према СДП-у је ишло до те мјере да су главешине системске опозиције наговарале чланове својих породица, комшија и пријатеља да гласају за националсоцијалисте на некаквим поновљеним „изборима“.

И који је био одговор СДП-а на сву ту беневолентност, неограничену љубав чак, коју су им исказивале главешине? Па тај да постављају Вујицу Лазовића, најкорумпиранијег и ДПС-у најближег кадра за шефа преговарачког тима за Подгорицу. И још један: да међу основним условима за преговоре стављају НАТО интеграције (чиме се аутоматски елиминише већински дио системске опозиције из комбинације).

Дакле, то није више класично понижавање и превара (јер, преваранти су преварени од још већих превараната): то је типични садо-мазо однос, а системска опозиција је знамо већ која страна у таквој релацији.

Ако након ове смијурије главешине системске опозиције не поднесу оставке и не одрекну се бављења политиком, не оставе мјеста неким млађим и некомпромитованим снагама (тј. ако их њихова гласачка тијела не натјерају на те кораке) – за ово друштво нема наде.

—————————————————————-

За многе који, наивно, питају –

„Како може неко ко није гласао или подржао неке неспособњаковиће или преваранте тражити њихове оставке?“,

поред мноштва могућих одговора (од којих добар дио сагледава историјат односа групе ОДР-ГН са главешинама системске опозиције), понудићу у овој прилици сљедећи, кристално јасан и прецизан:

Главешине системске опозиције финансиране су парама пореских обвезника. Ми плаћамо њихове надокнаде, привилегије и баханалије, без обзира на то да ли их гласали или не. Они користе моје паре како би радили против интереса моје дјеце, пружајући легитимитет диктаторском режиму и упорним одбијањем политика бојкота, отпора и дисконтинуитета. Сви који се финансирају из буџета могу бити позвани на одговорност од стране пореских обвезника, око тога дилеме не смију постојати.

Наравно, њих на одговорност морају позвати прије свега њихови гласачи и партијске базе. Али, како они то годинама не чине, на неком другом је да их у том процесу охрабри и стимулише.

То ћемо убрзо учинити.

Read Full Post »

Брадате жене и интеграције

Увијек када смо помишљали на неке уврнуте, апсурдне ствари и појаве присутне у лутајућим циркусима, ту је неизоставно фигурирала Брадата Жена.

Данас се тип Брадате Жене на неки начин промовише, она је представник једне земље на најгледанијем европском музичком такмичењу. Било које дијете када тако нешто угледа у ударном телевизијском термину, доживјеће неку врсту шока, питаће родитеље: „Шта је ово, о чему се ради?“ А шта могу одговорити родитељи: на који начин објаснити дјетету да овај свијет постаје једна глобална Содома и Гомора?

Дакле, ко год буде учествовао и на наредном тесту симулације званом Милови локални НАТО-„избори“, нека буде свјестан да ће свој глас, како год одлучио, дати брадатим женама. Армијама брадатих жена.

Еуропејски сурфери таласа хипокризије, бриселске технократе којима се клања апсолутно свака партија режима и традиционалне опозиције, у ЦГ и другдје уцјењују људе, понижавају, купују политичаре у балканским вукојебинама, отимају територије, дају легитимитет мафијашима преобученим у политичаре.

Не у ЕУ, никада у НАТО!
Не улазити у пропале фирме!
Живјела Европа народа, правде и просперитета!

Зато је решење у антисистемском покрету.

Read Full Post »

Хапшење Руса у Будви на Дан побједе над фашизмом

Значи, фашистички режим хапси Русе у Будви када прослављају Дан побједе над фашизмом, а не хапси појединце који шенлуче, плаћено, уз стотине аутомобила који уз буку круже улицама свих градова у ЦГ – када дпс-овци прослављају њихове „побједе“?

И забрањује се Русима да истичу своје заставе? А чије заставе треба да носе на Дан побједе над фашизмом? Нацистичке? Не може се истаћи застава која није званична црногорска на Дан побједе? Да у овој земљи има минимума демократије, били би аутоматски ухапшени они који су издали наредбу о привођењу руских грађана.

Јуче сам у Подгорици, испред трга Светог Петра Цетињског, видио неку омладину (пионире малене, поданичке) која је у част Дана Европе истицала мноштво застава ЕУ. Зашто њих нијесу привели керберчићи полицијске државе, на основу „закона“ о истицању симбола? А Русе са тробојкама могу хапсити?

Опет додворавање западној корпоратократији, опет лизање НАТО чизме?

Срам их и стид било, ту олош никоговићку; сва ова понижења која нам пред свијетом приређују ће им на нос исклијати. Доћи ће и овом глибу крај.

 

Read Full Post »

Дан побједе

Совјетска застава на крову Рајхстага у Берлину, симбол руске побједе над Њемачком 1945. године.

Да тада није било грандиозне руске побједе над нацистичком немани (уз одређени допринос Американаца, Енглеза и још неких европских народа, па и наших), данас нас вјероватно не би ни било.

Руски губици током отаџбинског рата су били стравични (још увијек се не могу прецизно утврдити): од 25 до 30 милиона Руса је изгубило животе; више од свих осталих заједно. Ипак, Русија је преживјела, и на крају побиједила. Захваљујући тој побједи наше словенске браће, европски народи данас, 9. маја, могу славити Дан Европе

Неизмјерна је душа словенска.

Данас је Русија опет угрожена од стране америчког корпоративног фашизма. Историја се понавља, а словенска браћа ће испунити своју историјску мисију. Немају избора – осим да опет побиједе.

Поштовани пријатељи, срећан вам 9. мај – Дан побједе над фашизмом.

 

Read Full Post »

Смећарски рај

Дакле, главни град државице, нови, модерни кварт преко пута Делте, испод кантице за отпатке се налази једно 7 пуних кеса смећа, које одишу карактеристичним мирисима. И то је призор који редовно виђам. А двадесетак метара одатле налази се игралиште за дјецу. Многим станарима модерног кварта је лијено да смеће баце у контејнер који се налази неких 70 метара од њихове зграде, а није им „лијено“ да загађују сопствену и туђу дјецу? И чекају да то смеће неко умјесто њих склони, да неко изиграва терапеута за њихову лијеност и фукарлук? А то што се дјеци угрожава здравље, то ћемо мачку о реп? Знају они и да, традиционално, кесе смећа бацају и са балкона.

Не ради се овдје ни о диктаторском режиму, не ради се ни о Подгорици и њеним „елитним“ квартовима (исте ствари дешавају се и у другим црногорским градовима). Примитивизам, простаклук и фукарлук је изузетно тешко искоријенити у друштвима попут нашег, он овдје не бира класе ни слојеве.

Read Full Post »

Нобеловац Обама и Украјина

Један од ријетких својих текстова, можда једини, који бих желио да нијесам написао, био је онај када сам подржао додјељивање Нобелове награде за мир Бараку Обами, похвално се изразио и са ентузијазмом.

То можда и није толико представљало моју тренутну наивност и лакомисленост, колико наду да се неки амерички предсједник може отети контроли корпорација и закулисних фактора, водити самосталну политику и пружити свијету шансу за неким дуготрајнијим миром. Наду да је могућа нека другачија Америка.

Погријешио сам…

Ћерка ме често види како пратим догађаје у Украјини, и уз све моје мјере предострожности понекад уочи, нажалост, неке сцене насиља (када не успијем довољно брзо да промијеним канал или страницу на којима пратим дешавања). Она има тек 7 година, али је врло интелигентна, и данас ме је питала да ли ће код нас бити рата. Одговорио сам јој да неће, умирио је, а у себи помислио:

„Надам се да неће, уколико нас ови режимски бестидници и безумници, својим политикама подаништва и небриге за народ, на силу не уведу у криминални НАТО, и тиме нас учине легитимном метом у случају било којег сукоба великих сила у Европи“. Тај сценарио морамо спријечити.

Read Full Post »

ЋИРИЛИЦА

Данас слободно и са задовољством можемо рећи: ћирилица је опстала, одржала се.

Када сам почињао да користим ћирилицу на електронским медијима, сајтовима, друштвеним мрежама, у виду коментара, текстова, колумни, и у вријеме најжешћег прогона нашег изворног писма (и српског језика) у Црној Гори, био сам међу ријеткима. Сјећам се какво је осуђивање, саблажњавање изазивала таква моја пракса у неким „грађанским“ и „модерним“ системским круговима. У недостатку аргумената, и о било којој теми да је била ријеч, критичари су ме називали „ћириличаром“ и истицали шизофрену примједбу како је „употреба ћирилице одраз национализма“, или како се тако „не иде у Европу“, како „не треба бити заробљен у прошлости“. Наравно, на такве интервенције (или боље рећи глупости, а у неким случајевима и фашистичке делиријуме) критичара нијесам никада одговарао, препуштајући здравом разуму читалаца да их валоризују, већ сам се посвећивао основним темама о којима се дискутовало. Тада мноштво људи није схватало да је одбрана ћирилице заправо одбрана онога што јесмо, нашег идентитета, историје, културе, естетике. Да је морамо уздићи изнад било каквих друштвених подјела. Да ћемо без ње бити сиромашнији, у сваком смислу. Да је јако лијепа, а то сам често истицао, особеност народа с наших простора у коришћењу два писма, ћириличног и латиничног.

Упорност, моја и многих других, се исплатила. Данас све више људи у Црној Гори, без икаквих проблема и предрасуда, користи ћирилицу на електронским медијима и друштвеним мрежама. За дјецу у основној школи то је писмо које прво уче. Напади су били жестоки, али је одбрањена.

Read Full Post »

ЦГ уводи санкције Индијанцима

Данас је Влада Црне Горе, у складу са својим еуроатлантским опредјељењем, донијела одлуку о увођењу економских санкција индијанским резерватима у САД. Ради се о 310 индијанских резервата, са нешто мање од милион становника (од отприлике 50 милиона Индијанаца који су живјели на територији данашњих САД, прије доласка „бијелог човјека“).

Разлог за увођење црногорских санкција је „ометање демократизације сјеверноамеричког континента“ од стране предака данашњих Индијанаца. Црна Гора неће дозвољавати улазак у државу потомцима Индијанаца, а ограничиће се и извоз вина у резервате.

Одлука Владе је прихваћена са одушевљењем од стране медијског концерна Друге фамилије, а сјутрашње „Вијести“ ће имати специјални додатак посвећен догађају, уз наслов „In Dollar We Trust!“

Read Full Post »

СДП (текст написан 01/05/2014)

Писао сам о овим стварима често у претходних десетак година, али није згорег поновити неке ствари, јер су актуелне, а и додати понешто.

Дакле – СДП.

СДП је једна екстремно-националистичка партија, а и дугогодишњи суштински чинилац диктаторског режима. Њихови „испади“ су били толико чести да их човјек, колико год био њима погођен, не може све ни попамтити. Сјећам се када је садашњи челник ове партије, у вријеме постојања заједничке државе Србије и Црне Горе, након једног успјеха репрезентације честитао искључиво Црногорцима који су били њен дио (што ме подсјетило на понашање Хитлера, који је у једној прилици одбио да честита спортски успјех припадницима црне расе). Или, рецимо, када је Кривокапић за Црногорце у Србији рекао да „не вриједе фишека дувана“. Не ради се само о екстремистичкој реторици руководиоца ове партије. Општепознато је њихово сијање подјела у друштву, завађање народа, а знамо и за конкретне политике дискриминације које су, као активан дио власти, редовно спроводили, уносили их и у законске акте. Да не говоримо о скандалозним лоповлуцима које су спроводили њихови функционери, који у тој дјелатности нијесу нимало заостајали за шампионима из веће режимске странке. Једном ми је један сдп-овац, покајник, испричао како су функционери националсоцијалиста, предсједници разних фондова и сличних организама, били изузетно активни у корупционашким пословима. Један њихов кадар се накрао до те мјере да су то чак и руководиоци странке сматрали претјераним и непристојним, и послали га за амбасадора у неку исламску земљу.

Елем, из свега наведеног се да закључити да се ради о политичкој партији која има све одлике криминалне организације и коју, када тај криминал буде доказан од стране ослобођених институција, као такву треба забранити, као и другу режимску партију – ДПС, и то је позната тачка залагања ОДР-ГН.

Е сад, ту и такву СДП системска опозиција посматра као могућег партнера, кључног чиниоца чак, у процесу развлашћивања ДПС-а. Постоји ли ишта више етички неприхватљиво од такве поставке и стратегије системске опозиције? И ту не подразумијевам онај њен дио који је направио партнерство са СДП-ом, Позитивну ЦГ, и који је заправо преобучени СДП (ни у чему се суштински, идеолошки, не разликују од ње, осим у чињеници да још нијесу владали, да нијесу узимали дио колача). Ту заправо мислим на сав онај преостали дио системске опозиције који се не залаже за забрану ове криминалне режимске партије, већ је по наредби америчке амбасаде укључују у ту њихову, крњу, НАТО-„демократизацију“. Дакле, не да их забране, већ да их – награде! Ако овдје говоримо о улози свједока-покајника (у неком политичком смислу), која би се, као, додијелила СДП-у, знамо шта она подразумијева у правним системима земаља које користе такав модел у борби против криминала. Дакле, смањивање казне у случају да свједок-покајник презентује кључне информације за утврђивање одговорности бивших партнера – криминалаца. Дискутабилан метод, свакако – али он и такав ни у ком случају не подразумијева да се свједоку покајнику дају кључне функције у будућој власти. То је скандалозно и неморално. А ту ствар гура системска опозиција.

Зато често истичем: системска опозиција не представља више алтернативу режиму, у процесу стварне демократизације друштва. Ту су улогу давно изгубили. Због тога је антисистемски покрет друштвени приоритет.

Read Full Post »