Изборити се за могућност

Замислите неке дугогодишње, прекаљене антирежимске активисте и борце против мафије, који су због својих активности отпуштани са посла у овом ауторитарном и дискриминаторском систему, који су својим писанијама против режима и мафије ризиковали животе, који су пребијани на улицама, на којима су често протестовали против неправде, који су хапшени и малтретирани због своје борбе за боље и праведније… Вјерујем да би се и међу таквим људима – из скромности или из спознаје да они и поред све те активности још увијек нијесу попут Чегеваре, у ванинституционалној дјелатности, нити попут Фалконеа, у институционалној – добар дио замислио прије него што би јавно, обраћајући се мафијашким и режимским противницима, изговорио сљедеће:

„Не можете ме зауставити! Можете ми живот прекинути, али ме никако, осим тако, не можете спријечити да побиједим криминал, корупцију, сиромаштво, непотизам, подјеле и све оне пошасти које сте нам сервирали…“

Да, такве ријечи није изговорио нико од горе наведених антирежимских активиста, већ једно мени симпатично момче које је ушло у политику прије пар година, које нико до сада није видио на улицама, на антирежимским протестима, нити памти његове анализе стања у болесном друштву, које још увијек нема „пепела на му..“ да тако нешто изговори, али које само себе јавно истиче као ударну песницу борбе против криминала, корупције, сиромаштва, итд. Наравно, није проблем у овом неумјереном и ничим заслуженом истицању сопствене улоге код млађаног Бечића, није проблем у првом лицу једнине, није проблем ни у прављењу маскенбала од конгреса нове партије (то су неке ствари за критику које су безазлене). Проблем је у томе што ова, као и преостале нове партије, умјесто да раскид са дојучерашњим партијским колегама и стварање нових страначких ентитета искористе за отпочињање суштинских политика дисконтинуитета са Системом, настављају да ходају утабаним системским стазама.

Да би се темељно очистила једна лијепа кућа, која дуже од двије деценије није чишћена, не могу се слојеви прашине гурати испод тепиха. Тако ћемо добити исту количину прљавштине, која ће само бити мање видљива. Мора се ићи ка формирању независне опозиције, коју неће усмјеравати нити финансирати инострани центри моћи, коју неће свакодневно промовисати медијски концерн Друге фамилије који је под контролом тих истих центара. Јер се тако иде ка лажним, а не суштинским промјенама, тако се учествује у наставку симулације. Да би се покушала остварити програмска начела нових и традиционалних опозиционих странака (пуњење празних фрижидера, борба са корупцијом, непотизмом, итд.), прво се мора изборити за МОГУЋНОСТ. Изборити се за могућност избора, изаћи коначно из зачараног круга Матрикса, из претполитичког друштва које инострани центри моћи шминкају „демократским“ карминима, приказују га онаквим какво није зарад неких сопствених интереса.

Не може се избјегавати изјашњавање о злочиначком НАТО-у (опет по налогу иностраних фактора); не може се та прича стављати у други план ако је већ режим учинио примарном (јер у таквој ситуацији неизјашњавање иде наруку режиму). Не може се тај „врућ НАТО кромпир“ пребацивати у руке грађана без икаквог преузимања одговорности (баналном фразом: „наш став је да грађани треба да донесу одлуку“); као да питање учлањења у злочиначки НАТО не вуче за собом будућу безбједност земље (драматично урушену у случају уласка), економске политике (да ли ће се земља препустити пљачкашкој неолибералној економији и дужничком ропству, или ће почети да гради нове фабрике, покрене привреду сопственим капацитетима), то да ће амерички војници имати дозволу да некажњиво силују и убијају наше сестре и дјецу…

Знам да је одређен број мојих пријатељица и пријатеља, искрених опозиционара, приступио овој, а неки и другим новоформираним партијама. Многи од њих неће благонаклоно гледати на овакве моје интервенције, али се ствари морају рећи. Временом ће схватити, ако до сада нијесу. Не исказати ове ствари имплицира саучествовање у системским баханалијама. Стога ће Покрет Слобода Народу и постојати, између осталог: да настави да усмјерава, да буде корективни фактор. Погрешан курс, наставак танцовања на проклетим стазама Злог Система од стране новонасталих партија може нас коштати још доста деценија безнађа и неслободе. Нашу дјецу, прије свих.

6 тачака, господо моја драга, прво реализација 6 тачака, а потом све остало.