Моје обраћање током другог протеста Покрета Слобода Народу против бруталности црногорске полиције (28. октобар 2015)

Поштовани пријатељи, прије десетак дана Покрет Слобода Народу иницирао је протестну шетњу против бруталности црногорске полиције. Након те шетње, полиција је насиље испољила и према нама, а неке од нас и хапсила. Након тога десила се субота, 24. октобра, коју ћемо памтити као један од најмрачнијих дана Подгорице, када је полиција, коју ми плаћамо да нас брани, бестијално насрнула на сопствени народ. Та субота је дан њихове срамоте: осрамотили су и себе и Црну Гору.

Ево нас данас опет овдје да покажемо онима који су нас на овакав бруталан начин, у суботу, тјерали, тровали, а многе жестоко пребијали, да су ово наши тргови, наше улице, наш град, наша Црна Гора. Ми смо Црна Гора. Поново устајемо против њихове репресије и против полицијског пристајања да се ставе, не у службу Црне Горе, већ њених богаташа (проклете им душе), који су на све спремни да то богатство (знамо како стечено) сачувају и одбране. На суботњем протесту било је пуно омладине, старијих људи, мајки са дјецом, читавих породица, а црногорска власт је издала наређење, не да се похапси неколико вандала (убачених или не), него да се крвнички насрне на незаштићен, голорук народ, да се тај народ потрује, премлати застраши. Та борбена агресивност режимске полиције била је застрашујућа. Њихова опремљеност за рат против сопственог народа је за дивљење: оклопна возила, пушке, гранате, пиштољи са пластичним мецима, гасне маске, заштитна одијела, штитови, палице…

Бруталност и насиље полиције били су невјероватних размјера. Бацили су огромне количине хемијских супстанци, апсолутно претјеране и неумјерене за потребу удаљавања народа. Гађали су сузавцима директно у народ, у људска тијела. На улицама су се понашали као гестаповци: пребијали су редом, демонстранте али и случајне пролазнике, као и новинаре. Вријеђали су и псовали жене које су пролазиле поред њих. Ишли су на то да народ понизе, да се над њим иживљавају и да му утјерају страх у кости. Изгледало је као да ти специјалци (на које су поносни њихови шефови) нијесу људи (на које само физички личе) вец направе, роботи у које је, неким чудом опет, умонтирана воља да са ужасном острвљеношћу одрађују посао за који су специјализовани. Што све није, наравно, за моју анализу већ за психијатра.

Нијесу се понашали као професионалци, већ као приватна банда Мила Ђукановића који је грађане Подгорице обасуо огромним количинама хемијских супстанци, опасним по здравље, и тиме их учинио покусним кунићима свог бруталног експеримента. Нећемо заборавити, и ово се неће овако завршити. Јер ми нијесмо покусни кунићи, већ људи. У оваквој ситуацији мора постојати нужност отпора: аморално је не супротставити се. Отпор тиранији – Слобода Народу.

Read Full Post »

Монтенегринске Бабе Ванге и Липка

Враћамо се овој причи, колико пута смо је чули? Колико пута смо чули од неких познаника како је улазак у НАТО „завршена прича“, како се то не може избјећи, како су то „свемоћне“ више сфере одавно одлучиле.

У Миловом Монтенегру сви би се играли аналитичара, али и „Баба Ванги“.

Обично овакве произвољности они изговарају с дозом препотентности на којој би им позавидјели и највећи шампиони надмености. Понекад своју „проницљивост“ и „разумијевање глобалних токова“ покушавају појачати претходним ограђивањем, фразом како су „они против НАТО-а, али су свјесни неких друштвених извјесности и законитости“. А НАТО је извјесност.

У ствари, једина истина везана за ову распрострањену категорију, за ове монтенегринске Баба Ванге и бајне аналитичаре, јесте да се ради о најобичнијим пасивцима и кукавицама, који алибије за сопствену пасивност и за изостанак отпора покушавају пронаћи у горепоменутим фразама. Само се ви тјешите и проналазите изговоре, господо пасивци, али врло добро знате који одраз видите када се погледате у огледалу. То је исти онај одраз који ће видјети и ваша дјеца када вас буду питала зашто нијесте реаговали кад је требало, зашто сте били кукавице.

Ништа није ријешено. Окупаторска НАТО чизма неће закорачити на наше просторе ако будемо сложни и одлучни да то не дозволимо. Ето, и Бетмен ми даје за право. А Бетмен не гријеши.

Истовремено, ово што раде у НАТО пропаганди медијски концерни Прве и Друге фамилије, РТЦГ, Вијести, итд. је таква свињарија какву нијесам гледао од увођења тзв. вишестраначја у овој држави. А свачега смо се нагледали. Ово је нешто нечувено, скандалозно, у толикој мјери неукусно и претјерано да залази у територије гротескног. Брутално медијско насиље, у правом смислу те ријечи. Јавна НАТО трибина у Будви, НАТО билтен извјештава:

„Ако нијесте чланица НАТО-а, значи да други одлучују о вама, немате право да кажете – не допада ми се ово“ – изјавио је Франтишек Липка, словачки амбасадор у Подгорици.

Другим ријечима, поручује нам бизарни Липка: „ако одлучиш да будеш несврстан и независан – онда други о теби одлучују, а ако се учланиш у злочиначки НАТО (гдје суштински о свему одлучују САД и још пар већих земаља) – тада си аутономан“?!?

Добро, знали смо за овог Липку да не бриљира образовањем и интелигенцијом, знали смо да за њега народ говори да је једна простодушна будалетина – али колики имбецил и морон треба неко да буде да би изјавио ово што сам горе цитирао?

Оваква апсурдна, смјехотресна замјена теза, овакво војевање са здравим разумом може да дешава само на НАТО трибинама у Балканском Апсурдистану. Овога нигдје друго нема. Ово су заиста „ориђинали“. Снимке ових НАТО трибина заиста треба сачувати, да то буде драгоцјени архив за будућа нека покољења о „примјерима нечовјештва и глупости“ у Миловом Монтенегру. Ова Липкина бизарна изјава дословно значи – превазићи самог себе у глупости, али и у безобразлуку. И замислите, какво је то потцјењивање једне земље када у њу пошаљете једног оваквог егземплара у улози амбасадора?

 

Read Full Post »