Поштовани пријатељи, прије десетак дана Покрет Слобода Народу иницирао је протестну шетњу против бруталности црногорске полиције. Након те шетње, полиција је насиље испољила и према нама, а неке од нас и хапсила. Након тога десила се субота, 24. октобра, коју ћемо памтити као један од најмрачнијих дана Подгорице, када је полиција, коју ми плаћамо да нас брани, бестијално насрнула на сопствени народ. Та субота је дан њихове срамоте: осрамотили су и себе и Црну Гору.
Ево нас данас опет овдје да покажемо онима који су нас на овакав бруталан начин, у суботу, тјерали, тровали, а многе жестоко пребијали, да су ово наши тргови, наше улице, наш град, наша Црна Гора. Ми смо Црна Гора. Поново устајемо против њихове репресије и против полицијског пристајања да се ставе, не у службу Црне Горе, већ њених богаташа (проклете им душе), који су на све спремни да то богатство (знамо како стечено) сачувају и одбране. На суботњем протесту било је пуно омладине, старијих људи, мајки са дјецом, читавих породица, а црногорска власт је издала наређење, не да се похапси неколико вандала (убачених или не), него да се крвнички насрне на незаштићен, голорук народ, да се тај народ потрује, премлати застраши. Та борбена агресивност режимске полиције била је застрашујућа. Њихова опремљеност за рат против сопственог народа је за дивљење: оклопна возила, пушке, гранате, пиштољи са пластичним мецима, гасне маске, заштитна одијела, штитови, палице…
Бруталност и насиље полиције били су невјероватних размјера. Бацили су огромне количине хемијских супстанци, апсолутно претјеране и неумјерене за потребу удаљавања народа. Гађали су сузавцима директно у народ, у људска тијела. На улицама су се понашали као гестаповци: пребијали су редом, демонстранте али и случајне пролазнике, као и новинаре. Вријеђали су и псовали жене које су пролазиле поред њих. Ишли су на то да народ понизе, да се над њим иживљавају и да му утјерају страх у кости. Изгледало је као да ти специјалци (на које су поносни њихови шефови) нијесу људи (на које само физички личе) вец направе, роботи у које је, неким чудом опет, умонтирана воља да са ужасном острвљеношћу одрађују посао за који су специјализовани. Што све није, наравно, за моју анализу већ за психијатра.
Нијесу се понашали као професионалци, већ као приватна банда Мила Ђукановића који је грађане Подгорице обасуо огромним количинама хемијских супстанци, опасним по здравље, и тиме их учинио покусним кунићима свог бруталног експеримента. Нећемо заборавити, и ово се неће овако завршити. Јер ми нијесмо покусни кунићи, већ људи. У оваквој ситуацији мора постојати нужност отпора: аморално је не супротставити се. Отпор тиранији – Слобода Народу.
Перфект Стренџер 
Оставите одговор